Scena

Pao je 14. milion, al' nikad neće Gradska kuća

13-04-2019 07:52

Ratni dnevnik subotičkih naprednjaka.

Noć petak na subotu, položaj.

Druže Vrhovni Aleksandre,

Komandir Laban na vrhu tornja zapaljene Gradske kuće, poput King Konga, potezima jedne ruke, dok se drugom čvrsto pridržava za vlast, obara desetine biciklista koji nemilice atakuju na izbornu volju građana vozeći vertikalno po zidovima tog nekada lepog zdanja. (Fašisti se ne pridržavaju zakona fizike k'o pijani plota, može im se!)

"Pao je 14. milion, al' nikad neće Gradske kuća", vikao je drug Laban sve vreme sa krova na falange biciklizovanih fašista.

Bakić oko ponoći izrešetan rafalima prisnaca, krompirače i štrudli s makom. Ponosno pao prejevši se masne hrane na braniku kumovog kabineta.

Sada imamo problem da u desetarac udenemo toliki holesterol, prisnac, divenice i krompiraču.

Radić - sumnjiv. Ne iskače na grudobran k'o pre.

Izgleda da ga je ophrvala malodušnost pred mrskim fašističkim zavojevačem. Pred ogledalom potajno, koalicionom zlu ne trebalo, vežba tekst iz nepoznatog političkog komada: "Mi Vojvođani ćemo se, bolan, o'cjep't...".

On i Samardžić - nerazdvojni i u najtežim trenucima: "Mitre, pazi fotelja!".

"Hvala, Gojko!"

Ovi iz SVM-a samo ćute i gledaju.

Pastor, izgleda, da ne veruje vlastitim očima. Sad dal' je obnevideo zbog našeg junaštva ili nečeg drugog, pokazaće se na sledećim izborima.

Josipa gnjavi, ostala bez pića na koti 45. Hoće do dragstora. Jedva joj objasnili da prodavnice noću odavno ne rade.

Do jutra smo samo unapređenom stranačkom mukom sačuvali Gradsku kuću. Sada nam raso treba više nego potpisi građana uoči izbora!