građanisepitaju

Branisavljević: Subotica i migranti

12-09-2019 08:14

Prave izbeglice, migranti koji su sa decom i starcima pobegli od ratnih strahota, treba da su nam prioritet i treba da im se pomogne koliko god se može. Kada prestane rat i stvore se uslovi za koliko toliko normalan život , treba da se vrate u svoju domovinu koju će graditi po svojim načelima, običajima i kulturnom nasleđu. Ima i takvih migranata. Takvi su ljudi vredni poštovanja za razliku od mladih i agresivnih mladića, opasnih za domaće stanovništvo

Đorđe Branisavljević

Tragom vesti da je Subotica jedan od gradova predviđenih za udomljavanje izbeglica, odnosno migranata koji će ostati u Srbiji, konstatujem da niko nije konsultovao građane već je naređenje ponovo stiglo direktno "odozgo“.

Humano je pružiti pomoć onima kojima je najpotrebnija, ali… Pored migranata ugroženih ratnim razaranjima u ogromnoj većini, čak preko sedamdeset odsto, švercuju se put Evrope ekonomski migranti, sve mladi ljudi bez kučeta i mačeta. Traže lepšu budućnost u Evropskoj uniji. Među njima su teroristi, što je Evropa već iskusila i mogući "spavači“ nečije vojske.

Sa sobom donose svoju kulturu, običaje, navike, veru i predrasude o bajnom životu u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Holandiji, Francuskoj i drugim državama. U sudaru sa stvarnošću, počinju da se ponašaju agresivno, tražeći, po njihovom mišljenju, prava na koja ih je neko uputio. Na žalost novi problemi i neredi su tek pred nama. Sudar civilizacija nikada nije bio bezbolan.

Prave izbeglice, migranti koji su sa decom i starcima pobegli od ratnih strahota, treba da su nam prioritet i treba da im se pomogne koliko god se može. Kada prestane rat i stvore se uslovi za koliko toliko normalan život , treba da se vrate u svoju domovinu koju će graditi po svojim načelima, običajima i kulturnom nasleđu. Ima i takvih migranata. Takvi su ljudi vredni poštovanja za razliku od mladih i agresivnih mladića, opasnih za domaće stanovništvo

Prave izbeglice imaju svoj način razmišljanja, dušu poštenih, miroljubivih ljudi koji su nevoljo zapali u krajnje egzistencijalne nedaće i koji se svakodnevno bore za goli život.

„Postoji samo jedan greh a to je krađa. Svaki drugi greh je neka vrsta krađe. Kada ubiješ čoveka , kradeš život, kradeš pravo njegove žene na muža, otimaš njegovoj deci oca. Kada slažeš kradeš nečije pravo na istinu. Kada varaš kradeš pravo na pravdu“.

To su neki od vrednih citata iz knjige "Lovci na zmajeve“ avganistanskog pisca i Nobelovca Haleda Hoseinija (Khalled Hoseini). Knjiga odiše žestokom okrutnošću i surovošću života, začinjenog neizmernom ljubavlju i krajnje intimnim analizama ljudske duše i savesti.

Njegov život u izobilju, početak rata sa okrutnim talibanskim režimom, pa upad SSSR-a, razdoblja su koja opisuje Hoseini pre svog izbeglištva i odlaska u Ameriku. Susret sa nekom sasvim drugom civilizacijom, izvan njegovih ustaljenih moralnih i kulturnih standarda, delovao je šokantno na sve. Neki su potonuli u još dublju nemaštinu, neki su se snašli, a on je izabrao povratak kući, otkrivajući sve zablude, nerazumevanja i jad ljudi različitih geografskih širina i dužina.

Izabrao je manje zlo.

Biti u svojoj sredini i živeti po hiljaduletnim uzansama predaka. To mu je postao prioritet. Knjiga se čita u jednom dahu i mene je prinudila da sa dubokom zahvalnošću piscu ispeglam neke lične dileme sociološko-etičkog karaktera.

Hoseini lepo i iskreno opisuje ono što bi naši vajni političari trebalo odavno da znaju. Čoveka treba naučiti da peca. Ne treba mu neprekidno davati ribu da jede.

Dakle, treba pomoći ljudima da se okonča rat u njihovoj sredini i stvoriti mogućnosti za razvoj njihove države i život u miru. Oni imaju svoju veru, etiku, običaje, moral i sve ostalo što ponekad nema puno dodira sa civilizacijom kojoj streme.

Naravno, ljudi žele bolji život, ali po svojim pravilima igre. To stvara anemozitet, nesporazume, konflikte i na kraju ozbiljne nerede. Što pre budemo to svhatili, pre će početi da se vodi nova politika. Neko novo viđenje stvari.

Neće izbeglicama biti napadnuto elementarno pravo na život ako im se predoče stvari u pravom svetlu, umesto što im se sporadično sprečava fizički ulaz u neke zemlje. Treba da se podvuče crta, jasno i glasno saopšte odluke orijentisane u predočenom smeru.

 

Foto: Pixabay.com