Ekonomija

Šta posle jabuke?

09-12-2019 14:56

TAVANKUT – LJUTOVO

Dok Srbija najavljuje rast proizvodnje jabuka, Tavankućani krče jabučare. U Regionalnj privrednoj komori i Poljoprivrednoj savetodavnoj službi ne poseduju podatke o iskrčenim stablima jabuke. Retko ko želi da govori o nezakonitom reeksportu i njegovom stvarnom uticaju na položaj naših proizvođača u Rusiji. Da li je obnova brenda neophodna za obnovu voćarske proizvodnje?

Tomislav Mačković

Jabuka, zaštitni znak Tavankuta i Ljutova, ubrzano nestaje sa prostora ova dva sela. Tavankućani krče svoje voćnjake, naročito manji proizvođači. Nije nikakva tajna da je kilogram jabuke iz hladnjača na veliko u Tavankutu proletos koštao oko pet dinara.

Šta je razlog tome i šta posle jabuke?

Bog na nebu, Rusija daleko

– Rusija, naše glavno izvozno odredište, postala je veoma zahtevno tržište, a uz to i samim Rusima počeli su da rađaju njihovi voćnjaci. Rusi znaju da voće možemo da prodamo samo njima. U mnogo čemu su zahtevniji nego tržište Evropske unije. Osim toga, dugoročno gledano, mimo političkih razmirica, Poljska im je znatno bliža od Srbije. Problem je i sam plasman na strana tržišta. Mi kao proizvođači nemamo neki izbor. Izvoznici mogu da budu samo oni koji imaju skladišni prostor od najmanje pet stotina tona. Uslovljeni smo da jabuku prodajemo uz rok plaćanja od trideset, pa čak i šezdeset dana. Drugi problem je radna snaga. Naše stanovništvo se pozapošljavalo u industrijskoj zoni. Voćarima su ostali radnici sa juga Srbije koji nisu vični ovom poslu – kaže Pero Imgrund, jedan od najvećih proizvođača jabuke u Tavankutu koji je nedavno iskrčio deo svojih voćnjaka.

Jug Srbije, koji je Imgrund pomenuo u izjavi, ove godine na zanimljiv način postaje kontrateža priči o tavankutskoj jabuci. U Vladičinom hanu jula ove godine otvorena je najveća plantaža organskih jabuka u Srbiji. Plantaža se prostire na 45 hektara. Ambicija vlasnika je da organsku jabuku gaji na čak 114 hektara.

Država nam šalje signal da je bolje da uzgajamo marihuanu

Poljoprivredni proizvođač, koji je želeo da ostane anoniman, kaže da proizvođači prvoklasne jabuke beleže čist gubitak od dva do čak pet dinara po kilogramu i da je proizvodnja, nakon godina i godina nemenjanja tržišne cene proizvoda i stalnog rasta troškova, postala neodrživa.

– Na udaru su mali proizvođači, to je očigledno. Ako je to agrarna politika države u oblasti voćarstva, onda se javnosti šalje poruka da svi treba da pređemo na uzgoj marihuane, ako država već beži od proizvodnje industrijske konoplje – kaže naš sagovornik. – Veliki problem očigledno leži u reeksportu jabuke, o čemu se u stvari ćuti ili nerado govori. Imali smo ono hapšenje nekolicine izvoznika i pedesetak voćara prošle zime. Danas ne znamo epilog te priče. Znamo da je Srbija lane uvezla oko 34 hiljade tone jabuka, pretežno iz Poljske. Ta jabuka sigurno nije završila na našim pijacama. Da li je to naša nacionalna strategija, da uvozimo jabuku koju Tavankućani i ostali subotički voćari prodaju za pet dinara?

Uzroci niske cene „isključivo ekonomski“

Damir Vojnić Tunić iz ovdašnje Regionalne privredne komore kaže da je uzrok niske cene jabuka u tavankutskom kraju pre svega ekonomski.

– Razlog leži u umanjenom obimu izvoza jabuke u Rusku Federaciju. Na ovo je, pre svega, uticala umanjena tražnja u Rusiji. Imamo saznanja da se očekuje da će cena jabuke, nakon relativno dobre godine, ponovo biti niža dogodine. Rešenje bi moglo da bude pronađeno u gajenju orašastih plodova ili povrća. Možda bi najzanimljiviji bio uzgoj vinove loze, koja ima tradiciju u tom kraju. Ne bi bilo loše razmišljati i o turističkoj komponenti, uvezivanju proizvodnje vina sa podizanjem etno-salaša I ponudom tradicionalne kuhinje našeg kraja – kaže Vojnić Tunić.

Na pitanje šta misli o vinogradu i o zasadima vinograda, voćar Petar Imgrund kaže da je nekada u Tavankutskoj Bukti imao vinograd, ali da je za vino tada postojalo odgovarajuće tržište, kao i za sveže grožđe.

– Dolazili su ljudi, pretežno iz okoline Sombora i kupovali grožđe, postojala je i navika pijenja vina, sada toga nema. Sada moraš imati brend, da bi mogao prodati vino. Neki voćari sada podižu zasade koštičavog voće, neki sade orahe, neki lešnike, dok neki sade kajsije. Planiram da pređem na kajsiju – kaže Imgrund.

Damir Vojnić Tunić napominje da je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pre mesec dana raspisalo konkurs za podršku mladim poljoprivrednicima, do četrdeset godina, obećavši im podsticaje od čak 75 odsto za investicije u biljnu proizvodnju. Ovaj konkurs je otvoren do 31. decembra 2019. godine.

– Aprila naredne godine očekujemo usvajanje Pravilnika o podsticajnim programima za unapređenje konkurentnosti za investicije u fizičku imovinu poljoprivdednih gazdinstava, kroz podršku podizanja višegodišnjih proizvodnih zasada voćaka, vinove loze i hmelja. I ove godine je bilo moguće dodatno finansiranje za podizanje zasada sa domaćim ili odomaćenim sortama vinove loze. Podsticaji za nabavku vinove loze su iznosili do 3.500.000 dinara ove godine. Uz to, od ove godine, izmenama pravilnika za korišćenje IPARD sredstava omogućeno je da ova sredstva mogu koristiti i gazdinstva koja se bave vinogradarskom i vinarskom proizvodnjom. Predviđena je podrška za ulaganje u podizanje novih vinograda, izgradnju, rekonstrukciju i opremanje skladišnih i drugih kapaciteta , uključujući mehanizaciju – kaže Damir Vojnić Tunić.

Niko ne zna koliko je jabučnjaka iskrčeno

Želeći da saznamo koliko je do sada jabučnjaka iskrčeno u Tavankutu i ostalim selima subotičkog atara, obratili smo se Regionalnoj privrednoj komori, ali tamo nisu imali odgovor na to pitanje. Uputili su nas na Poljoprivrednu savetodavnu službu.

Neven Orčić, zaposlen u pomenutoj službi, rekao nam je da odgovor potražimo kod proizvođača jabuka u Tavankutu i ostalim selima.

Zaboravili smo Pertinija

Slobodna Subotica je već pisala da je omiljeni aperitiv čuvenog italijanskog predsednika Alesandra Pertinija bila “Ljutovačka rakija” (Alesandro Pertini pio Ljutovačku rakiju ), do duše kajsijevača i višnjevača. Jabukovaču nisu spominjali.

Možda je Pero Imgrund u pravu kada kaže da je za prodaju, ili možda bolje rečeno plasman poljoprivrednog proizvoda potreban brend. Tavankut I Subotica odavno su, zbog političke zaslepljenosti, nestručnosti ili loših namera onih koji su odlučivali, ostala bez brenda kakav je bila “Ljutovačka rakija”.

Možda bi obnova lokalnih brendova ili temeljan rad na uspostavljanju novih bio jedan od puteva kojima bi mogli da pođu voćari iz Tavankuta i drugih ovdašnjih sela. Ceni od pet dinara za kilogram jabuke, naime, raduju se trenutno jedino oni koji peku rakiju.