Scena

Malagurski o 'Težini lanaca 3'

03-02-2020 08:48

Fokus je na ekološkim problemima, zagađenju životne sredine, sa osvrtom na ono što je našoj zemlji učinjeno tokom NATO bombardovanja

Večernje novosti

Otkako je krajem septembra održana svetska premijera u Čikagu, najnoviji film Borisa Malagurskog "Težina lanaca 3" predstavio se publici širom Severne Amerike (Vašington, Los Anđeles, Njujork, Majami, Las Vegas...), a potom i u pojedinim evropskim gradovima. Sada je na red došla srpska premijera, 2. februara (19.30), na zatvaranju DOK#2 festivala.

Posle priče o raspadu Jugoslavije, surovosti neoliberalizma, u trećem delu dokumentarca "Težine lanaca" fokus je na ekološkim problemima, zagađenju životne sredine, sa osvrtom na ono što je našoj zemlji učinjeno tokom NATO bombardovanja. Njegovi sagovornici su iz celog sveta, od Noama Čomskog, premijerke Islanda, Džefrija Saksa, ali i ljudi iz Srbije koji se godinama posvećeno bore za bolji i zdraviji život u Srbiji, poput profesorke Danice Grujičić, novinara Jovana Memedovića...

Ekološka katastrofa koja je usledila nije izazvana samo prljavim bombama, smatra Malagurski, već i činjenicom da je NATO gađao postrojenja koja su na mapama hazarda, poput hemijskih fabrika, rafinerija nafte.

- Šta god da je povod, takva postrojenja se ne smeju napadati, to je anticivilizacijski i nikako ne može da se podvede pod vojni cilj - tvrdi naš sagovornik.

U "Težini lanaca 3" autor se dotakao i priče o mini hidroelektranama, zagađenja vazduha i reka, deponija... Po njegovom mišljenju, političari se smenjuju ali ove probleme decenijama niko ne rešava i ne stavlja na listu prioriteta. A zdravlje građana bi moralo da bude na vrhu te liste.

- Svi se sećamo onih strašnih scena iz Memedovićeve emisije u kojoj "plovi" zagađenom Drinom, kroz tone smeća. Kada se to javno prikazalo, reagovali su i sve je na sreću počišćeno. Ipak su ljudi shvatili da ovako više ne može. Sa nekoliko pozitivnih primera hteli smo da ljude inspirišemo da nešto promenimo, a ne samo da kukamo, da energiju usmeravamo na ruganje na "Tviteru" i kritiku.

Sa ovim filmom želim da završim trilogiju "Težine lanaca" zato što promene više nisu stvar izbora već golog opstanka. Nešto moramo sistemski da menjamo u ovoj zemlji, nemamo luksuz da se ne bavimo ovom temom. Srbija, možda, nije bitan činilac po pitanju zagađenja čitave planete, ali, ono najgore je, što zagađujemo i ubijamo nas same. Moramo da ulažemo u izvore obnovljive energije, da tu mi budemo prvaci, da koristimo domaću pamet i domaće stručnjake - zaključuje Malagurski.

Beogradska festivalska premijera je rasprodata i zakazana je još jedna projekcija isto veče. Sledi turneja po Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Smederevu, Subotici, Čačku...

- Film ima dva dela. Prvi deo se bavi onim što su nam strane sile uradile, a drugi onim što mi sami sebi radimo. Nažalost, ono što nam je učinjeno ne možemo da promenimo. Tragedija je što sada ne činimo dovoljno da promenimo neke negativne pojave, ne samo po pitanju zaštite životne sredine, našeg zdravlja već i po pitanju sistemskih problema koji nas koče - kaže, za "Novosti", Malagurski.

Uprkos pokušajima da se relativizuju posledice bombardovanja osiromašenim uranijumom autor tvrdi da je u filmu izneo brojne dokaze da je u pitanju bio ekocid nad srpskim stanovništvom.

- U "Lancima" namerno nisam koristio ni srpske, ni ruske, ni izvore sa istoka, već one zapadne, američke. Amerikanci su sami istraživali osiromašeni uranijum u municiji. Došao sam do dokumenata iz sredine devedesetih, kada je ministarstvo odbrane SAD tražilo od Pentagona da istraži njegovu štetnost. Oni su sami povezali njegovo dejstvo sa mnogim zdravstvenim tegobama, poput raka. Koristio sam i italijanske izvore, intervjuisali smo osnivača Vojne opservatorije u Italiji koja se bavila sudbinom italijanskih vojnika u Kforu, stradalih zbog osiromašenog uranijuma. U Italiji su pale i sudske presude kojima je dokazano da on izaziva tumore.