građanisepitaju

Vuk Raičević: Zašto Srbi ne shvataju ozbiljno virus?

24-03-2020 10:22

Zato što, otkako znaju za sebe, trpe patnju. Navikli su na umiranje. Zato se ne boje smrti. Srbi pevaju i vesele se sopstvenoj propasti i smrti. Biraju svoje carsko nebesko.

Srbi, ti "odvratni divljaci sa Balkana", "glavni krivci" za sve problem dvadesetog veka, ne mogu baš da se boje virusa, kad im deca umiru od raka onoga što je ovde posejao “milosrdni anđeo”, kad poslednjih dvesta godina ne postoji dve sastavljene genearacije koje nisu stradale. Kako da se boje kad ni ne znaju za stanje koje je drugačije od straha? Strah je zapisan u našem DNK. Strah od smrti mi više ne razumemo organski. Doživljavamo ga veselo. U fazonu “bila je lepa sahrana”.

Pokušavam da se otrgnem od misli da smo narod koji je osuđen na stradanje od virusa “Kovid-19. Šta je sa osiromašenim uranijumom, sa trovanjem naše vode i zemljišta? Šta ćemo sa belom kugom? Glađu? Nepismenošću? Sve to bez stvarne privrede, proizvodnje i reka... Ali da, od toga se ne umire odmah, već polako.

Tako su nam pre koji dan gospodari naših života savetovali da idemo i Italuju, u šoping. To je lepo. Podseća me na priče iz detinjstva o šopingu u Trstu. Onda se trgnem i shvatim da je danas “Kovid-19” dan. Ali nije čak ni to problem. Shvatim da ne mogu da odem u “šoping” u obližnji dućan, a da ne gledam šta je na “akciji” taj dan. Pa mi nekako ta Italija deluje pomalo kao nečija zaje...

“Možes da ideš tamo u šoping.”

Kako, čime biciklom?

I taman nađem bicikl u selu, tačnije nekoga da mi je pozajmi, kad zatvoriše granice. Prethodno proglasiše pošast. Taman sam bio podmazao lanac i pripremio sto dinara za farmerke. Odjednom, nema više šopinga u Italiji! Korona se ne leči rakijom i podsmevanjem, više nije najsmešniji virus na svetu. Protiv nje se sada borimo ozbiljnim biološkim merama. Sjajno, pomislih, ostaće mi sto dinara, ali šta dalje?

Opet imam problem: kako to da najpre treba da pijem rakiju i valjda kupujem lažni “Versaći” u Trstu, odmah potom ne smem ni nos da pomolim na ulicu? Da li je moguće da je koronavirus jači od rukovodstva? U koje toliko verujem...

Počinjem konačno da se osećam Srbinom u punom kapacitetu. Sešću na ulicu, ispred dućana, koji ne radi i piti Gezinu rakiju iz podruma, dok čekam najnovije vesti ili mere protiv korone, u društvu koje se ne ničega ne boji i veruje svakom.

Osnovno znanje, koje sam pokupio na studijama izučavajući biljne viroze, ne da mi mira.

Naša stara sorta šljive zvane požegača ili madžarka, koja može da nam da rakiju plemenitog bukea i ukusa, skoro da je iščezla jer nije bila otporna na virus šarke šljive. Isto tako npr. dobro poznata sorta Stenlej je tolerantna ali ne i otporna na isti virus. To znači da je ona zaražena ali plodonosi normalno osim što ima blagu hlorozu na listovima. Takodje postoje i sorte koje su otporne na visus šarke šljive, što znači da njih ne napada. Po istom tom modelu radi i Korona kao i bilo koji drugi virus.

Neki ljudi su otporni, neki toleranti a neki prolaze kao požegača. Da neki ne bi prolazili kao požegača i stradali tragično bitno je da se ovi što su otporni i tolerantni ne spradju sa time.