Intervju

Ljiljana Smajlović: Profesionalna načela iznad političke ostrašćenosti

29-04-2020 18:22

Mantra da valjaš kao novinar samo ako kritikuješ vlast, da dobar novinar mora da bude protiv vlasti, nije važila u vreme kada je NUNS podržavao opasne projekte Demokratske stranke poput reforme pravosuđa i drakonskog medijskog zakona, a NDNV Bojana Pajtića

Velika je greška bilo privođenje Ane Lalić, kontrolisanje njenog telefona i kompjutera. Dobro novinarstvo se mora stimulisati, novinari moraju da budu cenjeni, i materijalno i moralno – naglasila je Ljiljana Smajlović u intervjuu za "Jedinstvo".

U zemljama mnogo moćnijim i bogatijim od Srbije, puca zdravstveni sistem i broje se na hiljade mrtvih. I, u tim situacijama mediji nastoje da očuvaju jedinstvo građana, objektivno izveštavajući i ne optužujući nikoga posebno za globalnu pandemiju koronavirusom. U našoj zemlji je upravo sada primetna velika polarizacija medija i pokušaji iskorišćavanja kovida-19 u političke svrhe. O stanju u medijima u Srbiji za „Jedinstvo” govori Ljiljana Smajlović.

Svedoci smo da profesionalizam, novinarska požrtvovanost i hrabrost za vreme koronavirusa ne mogu da dođu do izražaja od novinara propagandista i politikantstva. Kako tim ružnim stvarima u novinarstvu stati na put?

LjS: Ne bih bila tako stroga. Ne mislim da smo svoje najgore izdanje pokazali tokom pandemije. Pre bih rekla da smo pokazali isto što i inače – da je naša štampa politički ostrašćena, da se suviše malo naših kolega trudi da bude nepristrasno, da ne strančari, da smo podeljeno društvo i da provladina štampa gleda kako da podrži vladu u dobrim stvarima koje radi, i da je brani i u onim manje dobrim, dok opoziciona štampa pokušava da dokaže da vlada ništa ne radi dobro. To se samo lakše prepoznaje u kriznim trenucima kao što je ovaj, i više iritira većinu građana koji bi da čuju i šta vlast dobro radi, ali i šta loše radi.

Zašto su novinarska udruženja dozvolila da kriterijumi za kvalitetno, profesionalno i nepristrasno novinarstvo bude „za i protiv predsednika Vučića”, te da se svi koji napadaju predsednika nazivaju nezavisni i slobodni,  a svi drugi bruka profesije?

LjS: 

Ne mislim da su to udruženja „dozvolila“. Slažem se da NUNS i NDNV uporno propagiraju načelo po kom je dobro samo ono novinarstvo koje je protiv ove vlasti – sa naglaskom na ovu vlast. Pravim distinkciju zato što mantra da valjaš kao novinar samo ako kritikuješ vlast, da dobar novinar mora da bude protiv vlasti, nije važila u vreme kada je NUNS podržavao opasne projekte Demokratske stranke poput reforme pravosuđa i drakonskog medijskog zakona, a NDNV Bojana Pajtića.

Zašto se mladi novinari u Srbiji, kao nigde u svetu, uče da je država najveći njihov neprijatelj i zašto tako nije bilo 2009. godine, kada je NUNS podržao antievropski i antiustavni zakon o informisanju, koji je usvojen u Narodnoj Skupštini Republike Srbije?

LjS: Ne volim kategorične tvrdnje tipa „nigde u svetu“. One po pravilu nisu tačne. Svagde se novinari uče da su dužni da kontrolišu i kritikuju vlast kada god to zasluži, odnosno da daju glas ljudima koji kritikuju vlast. Na našim univerzitetima mnogi profesori novinarstva strogi su kritičari vlasti, i ove sadašnje i one koja je vodila državu za vreme građanskih ratova devedesetih. Njihova politička uverenja su ponekad neodvojiv deo njihovih predavanja, ali ne proizilazi nužno da svi njihovi đaci zajedno sa gradivom preuzimaju i ta uverenja. Ne potcenjujmo studente.

Šta da rade neutralni novinari koji postavljaju pitanja iz svoje glave i po svojoj savesti, jer ukoliko se njihovo pitanje ili komentar  ne odnosi na osudu predsednika države bivaju razapeti po društvenim mrežama na najvulgarniji i najprimitivniji način, čak i od „novinarske elite”?

LjS: 

Slažem se da je to sudbina prevelikog broja novinara, da ih proganja anonimna gomila kojoj naše kolege „bacaju meso“. Dešava se i meni, što ne znači da sam neutralna, već da na društvenim mrežama imam mnogo hejtera, kao što ih imam i među našim kolegama koje su aktivne na društvenim mrežama. Mislim da je veoma važno da se novinari uče da to sve ignorišu. Kao kad vaspitavate decu, pa se trudite da ignorišete loše ponašanje dvogodišnjaka, a da ohrabrujete dobro ponašanje. Ne sme novinar da se demorališe samo zato što ima puno hejtera. Mnogi građani žele da čuju samo ono što žele da čuju, ono što potvrđuje njihove davno zauzete stavove. I vlast želi da čuje ono što želi da čuje. To ne znači da bi mi trebalo da jednima ili drugima činimo po volji. Moramo se vladati po profesionalnim načelima, bilo da nas hvale ili kude.

Prateći konferencije za medije lekara susreli smo se prvi put sa određenim medijima, ali i sa kontradiktornostima. Dok udruženja vape za materijalnu pomoć medijima, posebno lokalnim, na drugoj strani novi mediji niču kao „pečurke posle kiše”. Kako to objasniti, kao i činjenicu da danas u Srbiji svako sa par stotina evra postaje vlasnik medija i novinar?

LjS: Nećete me uhvatiti da se žalim što mediji niču kao pečurke posle kiše! Slažem se, naravno, da malo koji novi medij nastane samo zato što neki investitor želi da ulaže u dobro novinarstvo ili što je uočio dobru poslovnu priliku. Uglavnom su to sve politički projekti. Upravo zato se ne treba čuditi što je sve više politikantstva u našim medijima. Ali i u drugim profesijama ljudi pokušavaju da napreduju računajući na političke predrasude, mržnje i simpatije kolega ili šefova. Mnogi novi mediji neće opstati, ali ja se tešim da će barem naše kolege neko vreme imati gde da rade.

Da li mediji kao korektori vlasti treba da baziraju svoje sadržaje isključivo na optužbama i napadima na vlast? 

LjS: 

U idealnim uslovima svi bi novinari radili u skladu sa profesionalnim i etičkim standardima našeg zanata. Mislim da ne moraš nužno da napadaš vlast da bi bio dobar novinar, ali moraš da daš glas i onima koji iz nekog razloga napadaju vlast, kao i onima koji je podržavaju. I jedno i drugo mora da bude prisutno u medijima, i tu ne govorim samo o glasu lidera opozicionih stranaka, već i o ugroženim grupama, bile one socijalne, klasne, nacionalne… Mi ne smemo da dozvolimo da njih niko ne čuje, moramo da im damo glas, prostor, vreme. To je smisao pojma raznolikosti u praćenju društvenih pojava.

Da li je vlast zloupotrebila vanredno stanje da bi ugrozila slobodu medija?

LjS: 

Velika je greška bilo privođenje Ane Lalić, kontrolisanje njenog telefona i kompjutera. Njen tekst možda nije ispunjavao kriterij o dva i više izvora, ali je pisan u vanrednim okolnostima i nije se razlikovao od mnoštva tekstova koje čitam u svetskoj štampi, u kojim medicinski radnici, katkad i anonimno, tvrde da bolnice ne vode dovoljno računa o njihovoj bezbednosti, da nema dovoljno zaštitne opreme. Uostalom, u pandemiji su sve bolnice ovog sveta, i čuvena Sloun Ketering u Njujorku, otkrile da nemaju dovoljno zaštitne opreme. Ne razumem sa kojim je opravdanjem zadržana u pritvoru celu noć, to smatram zastrašivanjem i taj efekat se ne može otkloniti njenim puštanjem iz pritvora. Postoji i efekat zastrašivanja izvora informacija o kom jednako moramo da brinemo.

Gde su najveće greške vlasti kada su u pitanju mediji i medijska scena u Srbiji?

LjS: Vlast mora da podrži dobro novinarstvo, čak i ako privatni investitori to ne žele da rade. Dobro novinarstvo, kao ni respiratori, neće doći kao posledica delovanja tržišnih zakona. Neko mora na vreme da planira i da ulaže u to, odnosno da nekoga stimuliše da u to ulaže. Dobro novinarstvo se mora stimulisati, novinari moraju da budu cenjeni, i materijalno i moralno. Oklevam da govorim o listu „Politika” zbog moje lične vezanosti za taj list, ali zar nije to medij koji je mogao, i morao, da bude ogledno dobro kad je reč o tome kako vlast da podrži dobro novinarstvo?

Foto: Pres-centar UNS-a