Intervju

Građani ne treba da izađu na lažne i zdravstveno nebezbedne izbore

27-05-2020 13:20

RADENKO MARTIĆ ILI OTVARANJE DVERI

Novoformirane opozicione opcije su u najvećem delu kooperativne sa vladajućim SNS-om i nisu istinski opozicione. Svi koji izađu na izbore svesno ili nesvesno će pomoći Vučiću

Branko M. Žujović

Radenka Martića upoznao sam kroz neku vrstu malog katarzičnog konflikta. Kada je Slobodna Subotica tek bila zaživela, imejlom mi je prosledio saopštenje. Izvod iz saopštenja bio je u samom imejlu, dok se celo saopštenje nalazilo u priloženom dokumentu. U brzini nisam obratio pažnju na "atačment", pa sam objavio patrljak Martićevog saopštenja.

Ujutro me je u “inboksu” dočekala lavina kritike, sažeta u svega dve, tri razorne rečenice. Ukratko, Martić mi je plamenom sa očigledno kratkog fitilja poručio da sam isti kao i svi ostali koji u Subotici glume novinare.

Nisam se naljutio. Naprotiv, Martićev gnev shvatio sam kao potvrdu da je Slobodna Subotica zaista potrebna Subotičanima.

Uljudno sam mu se izvinio i on je prihvatio to izvinjenje. Naša saradnja teče do danas.

Izbori koji nam svima kucaju na vratima povod su da od Martića saznamo zašto su Dveri opredeljene za bojkot.

Osim toga, ovaj intervju je prilika da pobliže osmotrimo samog Martića, a time u Dveri u Subotici. Da je Martić čovek bez pardona, uverio sam se čitajući njegova sporadična saopštenja, direktna i razorna koliko i prva poruka koju sam od njega dobio.

Na početku intervjua, sasvim očekivano, ali nezaobilazno pitanje: zašto Dveri smatraju da na predstojeće izbore građani ne treba da izađu?

RM: U atmosferi straha, ucena i medijskog mraka sigurno nema ni minimalnih uslova da građani izađu na slobodne izbore i daju glas onoj opciji koja ispunjava njihova očekivanja. Taj strah je još izraženiji u uslovima pandemije. Svakodnevno čujemo o novozaraženima virusom. Građani ne treba da izađu na ove lažne i zdravstveno nebezbedne izbore, jer će svojim glasom samo dati legitimitet dosadašnjem kriminalu i lopovluku sadašnje vlasti.

Smatrate li da Aleksandar Vučić na ovim izborima pokušava da stvori neku vrstu priručne, da ne kažem sistemske opozicije, ili će većina političkih snaga, koje na izbore izlaze pod firmom opozicije, zaista biti po suštini svog delovanja opozicione?

RM: Na veliku žalost građana, te novoformirane opozicione opcije su u najvećem delu kooperativne sa vladajućim SNS-om i nisu istinski opozicione. Svi koji izađu na izbore svesno ili nesvesno će pomoći Vučiću.

"Obradović je štrajkom ogolio mnoge istine"

Dane za nama obeležio je štrajk glađu Boška Obradovića i Ivana Kostića. U jednom trenutku, na stepenicama Doma narodne skupštine sedelo je pet poslanika koji su štrajkovali glađu. Obradović je, započinjući štrajk, naveo čitavu listu razloga od, ako se dobro sećam, sedam tačaka. Među razlozima štrajka pominjana je atmosfera građanskog rata, odlaganje izbora, odnos vlasti prema Kosovu i Metohiji... Verujem da bi se većina složila sa dijagnozama našeg društva navedenim na toj listi. Desetak dana kasnije, međutim, Obradović je saopštio da prekida štrajk, jer je cilj ispunjen. Rekao je da su on i Kostić štrajkom ukazali na nedemokratsko stanje u zemlji. Znači, cilj je ispunjen, a svi prvobitno navedeni razlozi za Obradovićev štrajk ostali su i dalje. Zar to nije nelogično?

RM: Štrajk glađu predsednika Dveri Boška Obradovića i potpredsednika Ivana Kostića za cilj je imao da se, pored podrške narodnom poslaniku profesoru Ševarliću, ukaže domaćoj i svetskoj javnosti kakvi vidovi nedemokratičnosti vladaju u Srbiji i na šta je sve vlast spremna, da bi se obračunala sa neistomišljenicima. To se veoma dobro videlo na mitingu ispred Doma narodne skupštine, koji je organizovao SNS. Šest hiljada ljudi, dovedenih iz drugih gradova Srbije, urlaju i vređaju jednog čoveka koji štrajkuje glađu, da bi se izborio za bolje društvo.

Taj štrajk glađu ogolio je do kraja mnoge istine. Od lažne, režimske opozicije, preko sramnog saopštenja RTS-a, koje niko nije imao obraza da potpiše imenom, a koji se finansira novcem građana Srbije, do najnovije reakcije patrijarha, koji je svojim saopštenjem izašao iz okvira hrišćanske ljubavi i saosećanja sa vernicima koji ne baštine ideje vladajuće stranke.

Bilo je pet zahteva za prekid štrajka glađu: poštovanje Ustava i Rezolucije 1244 po pitanju očuvanja Kosova i Metohije u sastavu Srbije, neselektivan rad tužilaštva i sudova, zaštita eparhija SPC i pravoslavnih vernika u Crnoj Gori, oslobađanje medija i odlaganje izbora i stvaranje uslova za slobodne medije i poštene izbore.

Niko nije ni očekivao da će vlast napraviti neke ustupke. Potajno smo se nadali da i kod njih postoje ljudi koji razmišljaju o problemu celokupnog našeg društva i kako taj problem da se reši, prevaziđe i demokratizuje društvo, na korist svih građana Srbije.

Izgleda smo se prevarili. Ipak su u toj vlasti samo ljudi koji nemaju svoje „ja“. To su isključivo poslušnici Aleksandra Vučića koji je i generator podela u društvu. Uzurpirano je sve, od lokalnih institucija, do vojske, policije, tužilaštva, sudstva... Njegovo ponašanje dovodi nas u veliku pasnost od građanskog rata. Zbog toga Boško Obradović i Dveri, glasnije nego ikad, pozivaju na jedinstvo i razgovor.

Deo javnosti je incident ispred Narodne skupštine, koji ćemo pamtiti po pocepanom sakou poslanika Marjana Rističevića, razumeo kao šansu pruženu Aleksandru Vučiću. Da li je to zaista šansa pružena Vučiću na tacni, kako tvrdi Vuk Jeremić, borba za rejting ili je, pak, po sredi nešto treće?

RM: Na političkoj sceni Srbije Dveri su već postale poznate po tome što u svojoj političkoj borbi ne prave trule kompromise i uvek stvari nazivaju svojim pravim imenom. Dverjani nisu salonski političari, već obični ljudi iz naroda koji ne trpe nepravdu i bezakonje. Mi ne kalkulišemo da li je to dobro za rejting Dveri ili ne, ako znamo da je pravedno i iskreno. Tu se razlikujemo od salonskih političara koji čekaju da prođe bura, pa da tek tada reaguju ili pametuju. Vuk Jeremić me podseća na tog salonskog političara. Da, Dveri su, kako vi kažete, nešto treće. Nazvao bih to istinskom opozicijom koja ne trpi nepravdu. Svako ko u ovom trenutku napada i proziva opoziciju, a ne Vučića, pomaže režimu, svesno ili nesvesno.

Ne čini li Vam se da opozicija suviše lako daje auto-golove? Setimo se makar makete sa vešalima na koje je potom sama opozicija u režimskim medijima onako spektakularno vešana na bis.

RM: Kada se svi zajedno sa građanima Srbije izborimo za slobodne medije, tada neće biti, kako vi kažete, auto-golova. Sasvim legitimno je da svako ima slobodu mišljenja. To i Ustav Republike Srbije garantuje. Vešala nikada nisu bila deo politike Dveri i energično smo se od toga ogradili. Da li je ta epizoda Dverima nametnuta spolja, ili je bila samo lični stav pojedinca, videće se vremenom, ali to sasvim sigurno nije politika Dveri.

Stranke koje su za bojkot izbora najavile su aktivan pristup čitavoj toj stvari, ali agitacija među građanima izostaje. Opozicije nema na terenu, gde svakako može da se pojavi. Zašto je to tako?

RM: Svakako da se Dveri ne nalaze u tom vašem opisu. Dveri su bile veoma aktivne, ali sigurno je trebalo da budu i biće još više aktivnosti na terenu. Problem celokupne opozicije jeste slab aktivizam koji je posledica medijskog mraka i torture u kojoj živimo. Aktivisti se plaše da će ih neko videti i da će posle toga trpeti posledice na radnom mestu. Na taj način mogu da ugroze egzistenciju svoje porodice. Mi iz Dveri ni na koji način nismo želeli da ljudi svojim aktivizmom uđu u probleme, pa se snalazimo i tražimo prihvatljiva rešenja.

Sa kim su promene moguće?

Dveri su u Subotici lane oglasile da su u inicijativnom odboru lokalnog Saveza za Srbiju, zajedno sa Demokratskom strankom i Strankom slobode i pravde. Da li je to inicijalno okupljanje vašeg pokreta i pomenute dve stranke u našem gradu etički i strategijski utemeljeno, budući da se ni o jednoj važnoj subotičkoj temi niste oglasili zajedno?

RM: Dveri su ulaskom u Savez za Srbiju pokazale da, bez obzira na sve ideološke razlike među nama, žele da se napravi što širi front opozicionih stranaka i udruženja građana, kako bi se svi zajedno borili i izborili za univerzalne vrednosti. Na lokalu ipak postoje specifičnosti kojima treba odgovorno i profesionalno pristupiti. Da, Dveri su u Subotici naparavile inicijativni odbor koji pominjete. Sve vreme se zalažemo za što širu koaliciju. Mi i dalje ostajemo stožer tog okupljanja, ali ne možemo prisiliti druge na aktivizam. Ostajemo strpljivi i dosledni.

Pitam vas to, imajući u vidu da se, recimo, zaposlenje političkog analitičara Branka Raduna na fiktivnom radnom mestu u ovdašnjoj bolnici teško može kritikovati u horu sa ljudima koji su i danas uticajni u Demokratskoj stranci, a u vreme vlasti te stranke, takođe su bili partijski zaposleni na fiktivnim radnim mestima. Neki od njih su čak sačuvali odlično plaćena radna mesta, neko bi rekao takođe fiktivna, nesumnjivo uz blagoslov sadašnje vlasti. Jesu li promene sa takvim ljudima moguće?

RM: Demokratska stranka prolazi kroz težak period i ja bih rekao da su se izborili sa kadrovima koji su joj donosili loš imidž iz prethodnog perioda. Želim da verujem da svi mi moramo stati u jednu kolonu u Subotici do promene režima koji je generator propasti, a nakon toga možemo razgovarati o međusobnim razlikama. To je jedini recept za rušenje SNS-a. Kada svi opozicioni lideri na lokalu to shvate, pašće i ova totalitarna i kriminalna vlast. A što se korupmiranih kadrova tiče, one stranke koje se sa njima ne budu obračunale, neće više ni postojati. Jednom kada građani shvate da je u njihovim rukama moć promena, svi naredni koraci ići će lakše i odlučnije.

Jesu li pipci onoga što Slobodna Subotica naziva subotičkom hobotnicom prisutni u značajnom, da ne kažemvećem delu lokalne politike?

RM: To što vi nazivate subotičkom hobotnicom, za Dveri je organizovani kriminal, sprega bivše i sadašnje vlasti. Da, postoje kriminalne radnje koje kontroliše rukovodstvo SNS-a i posoji dokumentacija za dobar deo konkretnih kriminalnih radnji.

O programu Dveri

Postoji li program Dveri za Suboticu i ukoliko postoji, koje su njegove glavne odrednice?

RM: Naravno da postoji, ne bismo se bavili politikom samo radi dnevne politike. Naša politička borba i ima za cilj primenu našeg programa. Rekao bih ukratko da su Dveri za pravedniju raspodelu gradskog budžeta, za vraćanje osnovne demokratije u mesne zajednice i angažovanje kvalitetnih, nekorumpiranih pojedinca. Mi smo za transparentan rad Gradske kuće, za podsticanje društveno odgovornog ponašanja stranih kompanija koje posluju ovde, za veću podršku selu i pomoć jačanju i širenju zadrugarstva. Razvoj turizma i u Subotici zahteva mnogo ozbiljniji pristup. Zaista su veliki potencijali naših turističkih odredišta. Eliminacija partitokratije i rad javnih preduzeća, u skladu sa zakonima, jedan su od preduslova da se pokrenu dugoročnije kvalitetne promene.

Grad mora više da se uključi u pomoć porodicama i osobama sa invaliditetom, starijim licima i mladim ljudima koje treba privući da svoje porodice zasnivaju u Subotici. Infrastruktura mora da bude prilagođena potrebama grada, a ne da se investicije usmeravaju u projekte namenjene bogaćenju pojedinaca iz ove ili neke od bivših vlasti.

Kako budućnost našeg grada izgleda u optici Dveri?

RM: Subotica treba da bude mesto ostanka naših sugrađana, sa razvijenom poljoprivredom, u gradu turizma i regionalne saradnje u svim oblastima, koji svojom multikulturalizmom može biti primer zajedničkog života i stvaranja.

Ko je opozicija, a ko su "ljotićevci"?

Ko sve u Subotici čini opoziciju?

RM: Po mom mišljenju to su stranke Saveza za Srbiju: DS, SSP, Dveri, Narodna stranka i Pokret Građanske Subotice. Možda i neke druge manje stranke, ali ukoliko pojačaju svoje aktivnosti i zasluže da budu vredne pomena.

Kako se nosite sa epitetima koji vam se, usuđujem se da primetim, olako lepe, poput onog da ste "fašisti" ili "ljotićevci"?

RM: Dveri trpe permanentnu medijsku hajku SNS-a koji se svim silama trudi da na svaki način odvrati građane od Dveri. Upravo lepljenje epiteta “fašista” i ”ljotićevac” su najčešći, jer smo prepoznati kao porodični pokret. Dveri su pokret koji baštini slobodarske i antifašističke ideje od svog postanka. Nikakve veze nemamo sa tim optužbama koje su izašle iz medijske kuhinje SNS-a. Nemam problem sa tim kad pogledam rukovodstvo Dveri i članove. Mi smo, pre svega, porodični pokret istinoljubivih ljudi koji neguju želju da Srbija bude slobodna i da građani u njoj žive dostojno čoveka.

"Dveri u Subotici nisu One Man Show"

Koga biste još mogi da pomenete kao istaknute članove vašeg pokreta u Subotici. Zli jezici kažu da su Dveri u Subotici zapravo vi sami.

RM: Zli jezici samo to i mogu, a Dveri znaju i iz koje je to kuhinje. Dovoljno je da pogledate rad Srpskog pokreta Dveri u Subotici u poslednje tri godine. Puno toga smo uradili, ukazivali na konkretne probleme i afere građanima Subotice, pomogli im da drugim očima sagledaju “uspehe” lokalne vlasti. Ukazivali smo na kriminal i korupciju, na sumnjive javne nabavke, odluke na štetu građana i podnosili krivične prijave iz oblasti zaštite životne sredine. Po broju lokalnih saopštenja i akcija na terenu mi smo najaktivnija opoziciona stranka u Subotici. Mogu reći da sve opozicione stranke zajedno nemaju toliko aktivnosti. Predlažemo sve ovo vreme i konkretna rešenja da se stvari u Subotici promene a na korist građana. To svakako ne bih mogao da postignem sam. Naravno da imamo i drugih članova ali medijsko eksponiranje može biti problem njima i njihovim porodicama i trudimo se da ih zaštitimo. Kada bi i ostale opozicione stranke imale po aktivnostima bar po jednog takvog člana kakvog ste pomenuli, tada ne bi bilo problema oko rušenja ove nakaradne vlasti.

U uslovima slobode mnogi bi se iznenadili koliko istaknutih pojedinaca iz grada podržava politiku Srpskog pokreta Dveri.

Nisam čitao Labanov doktorat

Jeste li pročitali doktorat našeg gradonačelnika?

RM: Nisam, a mislim i da neću, jer ne znam šta bih pametno mogao pročitati od čoveka koji ne zaslužuje da bude gradonačelnik Subotice. Čovek za koga se vezuju mnoge afere i koji je verovatno svoju imovinu uvećao mimo zakona. Zalažemo se za lustraciju, preispitivanje imovine svih političara od 1990. godine.

Da li se Subotica za protekle četiri godine suočila sa labanizacijom, što je zbirni izraz ukupne erozije vrednosti subotičke zajednice, ili je naš grad možda značajno unapređen, kako tvrdi Gradska kuća? Kako ocenjujete rad Gradske kuće?

RM: Rad Gradske kuće je kriminalan u pravom smislu te reči. Štetu od labanizacije ćemo morati da saniramo godinama, pritom se nikako ne sme zaboraviti sudsko procesuiranje učesnika tih kriminalnih radnji.

O velikim projektima sadašnje vlasti

Šta će biti sa velikim projektima u gradu nakon epidemije i vanrednog stanja?

RM: Projekti za koje su ranije obezbeđena sredstva biće i završeni, jer je to sve rađeno u isključivoj režiji SNS-a, što znači da su već uzeli svako svoj deo državnog kolača. Projekti koji su finansirani isključivo od strane pokrajine biće obustavljeni, najvećim delom zbog sukoba klanova unutar SNS-a. Novih projekata biće veoma malo.

Kako doživljavate raspolućenost srpskog, pa time i subotičkog društva? Složićemo se da dijaloga nema, kao ni uvažavanja onih koji žele da postave konkretna pitanja, umesto naručenih pitanja ili hvalospeva. Otkud strah vlasti od pitanja ili je po sredi samo bahatost?

RM: U pitanju je i bahatost i strah istovremeno. Ova vlast je veoma malo istinski doprinela bilo kakvom napretku. I ono dobro što je učinjeno pada u vodu kada vidimo da je sve to bilo, ne zbog dobrobiti građana, već isključivo zbog uhodanih poslovnih šema. U pitanju je strah od istine, istine zbog koje bi mnogi od činilaca vlasti trebalo da budu procesuirani.

Za kakvu se politiku u oblasti kulture zalažu Dveri u Subotici?

RM: Za poštovanje različitosti, modernog stvaralaštva, ali nikada ne zanemarujući tradiciju. Zalažemo se za čuvanje i negovanje tradicije svih građana.

Kako komentarišete rešenje gradonačelnika kojim je novac iz gradske kase dodeljen medijima?

RM: Mi smo i ranijih godina ukazivali na javne nabavke u vezi sa sredstvima informiasanja građana Subotice. Zajedničko je i tada bilo da se novac daje za dezinformisanje a ne informisanje. Ovogodišnja dodela sredstava ima istu karakteristiku, jedino što su u pitanju i režimski mediji iz Beograda i Novog Sada, a ne samo lokalni.

O subotičkim medijima

Kako Vam se čini rad subotičkih medija? Mogu li da Vas zamolim za detaljniju analizu ili makar ocenu?

RM: Teško je da se mnogi od tih medija mogu i nazvati subotičkim, jer osim što žive među svojim sugrađanima, u ovom gradu, oni najčešće ne prenose istinu, ili je zataškavaju. Samim tim, takvi mediji nisu na korist građana Subotice, već vlasti. Mogao bih da izdvojim kao prilično nepristrasan elektronski medij www.gradsubotica.rs i svakako Slobodna Subotica, jer vi opravdavate svoj naziv.

Među ostalim elektronskim medijima nema onih za koje možemo reći da su slobodni. Ima onih koji imaju selektivnu uređivačku politiku, što se opet kosi sa slobodnim novinarstvom. Štampani mediji i televizije su izgleda sasvim u funkciji lokalne i republičke vlasti, barem se tako ponašaju.

"Samo treba da se vratimo svom sjaju"

Može li biti subotičke budućnosti izvan cvetanja akademske zajednice u njoj?

RM: Naravno da ne može. U sadašnjoj situaciji posrnuća svih moralnih vrednosti i devastacije znanja, samo promene takvog sistema mogu dovesti do bolje društvene zajednice. U takvim uslovima će i akademska zajednica dati svoj veći doprinos. Bez nje nije moguć sveopšti napredak. Subotica samo treba da se vrati svom nekadašnjem sjaju.

Kako vidite Dveri u Subotici za pet, odnosno deset godina?

RM: Kao deo onih političkih snaga koje će dovesti do pozitivnih promena. Rad Dveri na dobrobiti zajednice neće prestati, ali verujem da ćemo za pet godina to činiti sa pozicije odgovorne stranke na vlasti.

Šta Vas čini srećnim? Kako Radenko Martić izgleda iznutra?

RM: Naizgled male stvari, sklad u porodici, sitne pažnje, davanje drugima bi ukratko bila moja ispunjenost i sreća. Istovoremeno i buntovnik, koji se ne slaže sa licemerjem, koji želi uvek više i bolje.