Intervju

Želim grad u kojem će me i dalje na kafu zvati sa: “Neš' na kafu?”

30-05-2020 14:58

NORBERT CVIJANOV

Opoziciji je takođe potrebna lustracija, smatra naš sagovornik za kog je izlazak na izbore jedini put. Cvijanov Suboticu vidi kao taoca nacionalno-stranačkih raspodela

Branko M. Žujović

Kada strasno, u političkom kontekstu, pominje lokalni subotički “melting pot”, odnosno narodnosne naslage i etnička zbrajanja subotičkog područja povrh lokalnih nepočinstava, Nobert Cvijanov je, istovremeno, najreprezentativniji predstavnik vlastitog političkog nazora. Ovdašnje ime i prezime, skoro dinarska impulsivnost, zamalo ruska fizionomija, bezmalo srpski inat, a opet sav u beskrajnoj potrazi za stabilnošću, pristojnošću i nečemu vedrom i mekom, što poput fatamorgane neprekidno izmiče na političkom horizontu.

Cvijanov je zanimljiv sagovornik pre svega zbog toga što je bez dlake na jeziku. U njegovim odgovorima nema kalkulantskih fraza političara u pokušaju koje za cilj imaju otvaranje nekih budućih vrata interesa i koalicija.

Sa Cvijanovim često nisam istomišljenik. Različiti putevi saznanja i globalnih nazora slivaju nam se, međutim, u isti subotički rukavac. U tom rukavcu, Cvijanov i ja ponekad zajedno pecamo, pljeskamo komarce i razgovaramo.

Ovo je jedan od tih razgovora.

Nova stranka izlazi na izbore. Političke intervjue, koje objavljujemo ovih dana, budući da se izbori bliže, obično započinjemo pitanjem: zašto ste se, kao stranka, opredelili za izlazak na izbore, a ne za bojkot?

NC: Kao svaka sebe iole dostojna politička organizacija, smatramo da je izlazak na izbore čin borbe za koju smo se opredelili. Ako mi neko kaže koji su još vaninstitucionalne metode i vidovi borbe, a da nisu u parlamentu, a da pritom donose rezultat, vrlo rado ću ih prihvatiti. Iako su ovi izbori po mnogo čemu najteži u modernoj istoriji Srbije, lično smatram da je neizlazak na njih samo dodatni poen vladajućoj oligarhiji i ovom nakaradnom režimu. Neizaći na izbore znači omogućiti režimu da preuzme apsolutni primat u svakoj instituciji i da radi šta god želi, bez prisustva opozicije.

Pretpostavljam da opozicione stranke koje su se opredelile da izađu na izbore smatraju da do promena, za koje se zalažu po prirodi svoje političke pozicije, mogu da dođu iznutra, odnosno učešćem u radu Narodne skupštine. Ali, zar vlast nije pokazala proteklih meseci i godina da je u Srbiji moguće vrlo efikasno obesmisliti, pa čak i sprečiti, parlamentarnu debatu? Kako mislite da premostite ovaj očigledan jaz između vaših izbornih namera i stvarnosti u parlamentu?

NC: To će u svakom slučaju biti veoma teško i apsolutno se slažem sa konstatacijom da je obesmišljeno sve, pa čak i rad parlamenta. Ne jedanput je bilo primera da smo, kao opozicija, predlagali neke promene u republičkom parlamentu, da li u vidu amandmana ili u vidu predloga zakona, međutim većina je sve to kategorički odbijala. Nedugo zatim, nakon nekoliko meseci, isto to su oni predlagali i usvajali “ubirući” poene.

Šta je malo, a šta veliko?

Vi ste potpredsednik po gabaritima male stranke. Pretpostavljam da ćete biti poviše na listi za srpski parlament. Kako se dogodilo da nemate lokalnu listu? Zašto nisu urodili plodom vaši razgovori sa ljudima koji u Subotici predstavljaju Pokret slobodnih građana i Pokret "Dosta je bilo"?

NC: Šta znači biti mali ili veliki? Bira se program stranke i ljudi koji je predstavljaju. Šta daje SNS, osim lažnih obećanja? Kod nas u Srbiji si ucenjen radnim mestom da biraš ili ti je dovoljno opran mozak da glasaš za SNS. Što se tiče lokalne liste, situacija je veoma jasna. Razjedinjenost opozicije je dala ove rezultate koje danas vidite. Razgovora je bilo i tokom prošle godine. Međutim, tada su se pojedine stranke odlučile na, prema našem mišljenju, nerazuman bojkot, dok su druge gurale već svoje stare i oprobane (ne)kvalitetne kadrove. Mi u tome kategorički nismo želeli da učestvujemo. Nismo hteli da budemo taoci partijske podele plena.

Možete li da navedete primer?

NC: Ako ti neko kaže da želi da ima na listi za odbornike troje ljudi u prvih deset, a ima ukupno tri člana, o čemu vam to govori? Mi se tada nismo gurali za pozicije, već za program koji će unaprediti razvoj grada.

Da li danas ijedna lista ima program razvoja grada ili mi ne nešto promaklo? Što se tiče razgovora, odnosno eventualne koalicije sa Pokretom slobodnih građana i Dosta je bilo, nije nikakva tajna da ih je bilo. Međutim, zbog izuzetno kratkog vremena koje je pred nama i još ranije nerazjašnjenih odnosa, odnosno nepoznanice da li ti isti izlaze na izbore, Nova stranka stranka je odlučila da fokus i svoju snagu usmeri na republičke i pokrajinske izbore, a verujem i kolege iz pomenutih udruženja. Međutim, u drugim gradovima je ostvarena saradnja, te se nadamo uspehu zajedničkih listi i koalicija

Da li je činjenica da nemate lokalnu listu ipak izraz vaše slabosti i ako smatrate da jeste, kako nameravate da tu anomaliju uklonite?

NC: Ne mislim da je znak slabosti, naprotiv. Strateški gledano, fokus je na republici, iako smo zajedno mogli mnogo više. Ali, opet naglašavam, da čitava stvar nije do nas, već do političara koji su navikli da budu tamo gde jesu i na svaki način žele da sačuvaju svoje male pozicije. Nisu bili voljni za saradnju. Iskreno se nadam da će već na jesen sva opozicija da sedne za jedan okrugli sto. Evo, ja dajem sebi za pravo da ih na ovaj način pozovem. Da sednemo i vidimo šta ćemo i kako. Naravno, mislim na opoziciju koja ne sarađuje sa zlikovačkim režimom ni na kojem nivou, ni u jednom gradu i opštini u Srbiji. To moraju da budu ljudi koji iza sebe nemaju repove prošlosti i nikakve afere, makar one bile samo kafanske priče.

"Imamo potpunu autonomiju"

Iskustvo stranačkog života do sada je pokazivalo da su lokalni odbori u stvari samo izvršne filijale stranačkih centrala, čast izuzecima ako ih ima. Udruženje građana "Slobodan grad" svojevremeno je kritikovalo taj princip političkog funkcionisanja, kao plodno tle za metastaze partitokratije, neefikasnost, korupciju, nepotizam... U kojoj meri uživate autonomiju u radu?

NC: Naš gradski odbor ima potpunu autonomiju u svim odlučivanjima. Mogu slobodno da kažem da nismo standardna politička organizacija. Osim predsednika stranke, čiji je ovo poslednji mandat kao predsednika, niko nije bio na ozbiljnim državnim funkcijama, a kamoli da je rukovodio nekim velikim javnim preduzećima ili slično.

Delujemo, ako mogu tako da kažem, kao franšiza. Dakle, postoje neke stvari koje su nam zajedničke sa centralom, ali svako od nas poznaje svoj lokal najbolje. Shodno tome, svako od nas ima autonomiju da dela kako misli da je najbolje u interesu svih. Mislim na sve, a prvenstveno na građane. Ne samo na stranku. Niko nam nije naložio da razgovaramo ni sa kim. Razgovori sa Pokretom slobodnih građana i Pokretom “Dosta je bilo” bila je lično moja odluka, s obzirom na to da su druge opcije sa kojima bih uvek rado seo za sto odlučile da bojkotuju izbore. 

Šta kažete o podeli na "pravu opoziciju" koja je za bojkot i "lažnu" koja izlazi na izbore? Postoji li mogućnost da predsednik Aleksandar Vučić zaista napravi sistemsku opoziciju po meri SNS-a?

NC: Malo bih osvrnuo "pravu” i “lažnu” opoziciju. Rekao bih da postoje dve vrste onih koji izlaze na izbore. To su prava i lažna opozicija. Lažna opozicija jeste ona opozicija koja je prikupila potpise za dan-dva. Lažna opozicija je ona koja sarađuje sa režimom Aleksandra Vučića na taj način. Lažna opozicija je ona koje nije postojala do pre dva meseca, a sada se volšebno pojavljuje na lokalnim listama. Deo opozicije koja je za bojkot ne nudi rešenje za vreme nakon izbora. Šta nakon bojkota. Šta dan nakon izbora? Koji su sledeći koraci? Šta raditi naredne četiri godine? Da političke organizacije postanu kulturno-umetnička društva?

Što se tiče mogućnosti Aleksandra Vučića da napravi sistemsku opoziciju, to nije mogućnost, već sadašnje stanje. Pogledajte recimo Srpsku radikalnu stranku. Politički otac Aleksandra da bude opozicija? Pa više napadaju opoziciju od naprednjaka samih. Ko još? Liberalno-demokratska partija? Pa njihov predsednik skoro da preklinje da bude nešto u vlasti. Malo-malo, pa je u istim emisijama sa njima na nacionalnim frekvencijama. O čemu pričamo uopšte? Neka kvazidesnica? Nisu dorasli ničemu, a kamoli da budu politički predstavnici građana. Za takve nastupe i takvo ponašanje zna se gde je mesto. U Padinskoj skeli, a ne u parlamentu.

Treba li subotička opozicija da se ujedini posle ovih izbora i ispostavi građanima jasnu političku viziju sa lokala?

NC: Na ovo pitanje sam već delimičmo odgovorio, pozvavši kolege da se sastanemo. Apsolutno sam stava da treba da se ujedini. Sa jasno definisanim ciljevima razvoja grada i načinom dekontaminacije gradskih struktura, voljom da se ukloni trulež i odstrane gangrene koje će zaostati nakon odlaska ove nesposobne garniture, ne samo u gradu, već i u državi.

Treba li sama subotička opozicija prethodno da prođe kroz proces samopročišćenja, odnosno da ne dozvoli sebi da se, pre izlaska pred građane, ne odvoji, da ne kažem - distancira, od kukolja u vlastitim redovima?

NC: Naravno. To je svojevrsna lustracija u našim redovima kroz koju moramo da prođemo, ma koliko ona bila bolna. Ali, kao i kod medicinskih problema, ako je tkivo zaraženo, ti ili moraš da ga tretiraš ili, ako je ozbiljniji problem, moraš da ga odstraniš da bi organizam nastavio nesmetano da funkcioniše.  

Šta biste u Subotici pod hitno promenili, da možete?

NC: Nesposobnu vlast koja ne ume da rukovodi gradom, već samo svojim interesima. Nepotizam koji se duboko usadio u svaki segment. Nestručne ljude koji su na pozicijama, od raznih sektora u Gradskoj kući, do javnih preduzeća gde su samo zato što su stranački vojnici i imaju dobar “skor” kapilarnih glasova, ili su polepili puno plakata, ili su kao botovi komentarisali mnogo na društvenim mrežama. Lično bih zabranio u svim javnim preduzećima i institucijama korišćenje društvenih mreža za vreme radnog vrmena u javnim preduzećima i ustanovama, odnosno korišćenje interneta za potrebe komentarisanja tokom radnog vremena. Isto tako, smanjio bih broj zaposlenih na normalan nivo, neophodan za funkcionisanje.

Subotica u 21. veku ima nerešeno pitanje kanalizacije i odvođenja atmosferskih voda. Pojedini krajevi grada doslovno su pooplavljeni za vreme iole obilnijih padavina. Gradska kuća u takvim uslovima ulaže milijardu dinara u akva-park na Paliću, tik do ekološki zamrlog jezera. Šta vi mislite o akva-parku i svemu ovome?

NC: Turizam kao takav jeste jedna od razvojnih šansi Subotice i okoline. Međutim, da bi se isti mogao razvijati, prvo se moraju rešiti primarni nedostaci grada i okolnih naselja, među kojima su i kanalizacija i odvođenje atmosferskih voda. Često se prošetam oko jezera koje je zapravo jedna velika septička jama, gde se ulivaju fekalije celoga grada. Nesnosan smrad, koji je leti ponekad takav da je bolje ne prilaziti, ne vidim kao pozitivan udeo u turističkoj ponudi.

Akva-park može da bude pozitivna stvar, međutim pored ovakvog jezera kao što jeste, neće predstavljati uživanje. Postavio bih pitanje ekonomske opravdanosti tog istog akva-parka. Na koji način je tender dobila firma koja ga gradi? Kome je bliska? Koliko je sve to koštalo i koliko će još da košta?

Na tek rekonstruisanom termalnom bazenu, dok izgradnja akva-parka još nije bila počela, vrlo brzo je bilo problema. Pločice, najjeftinije, odlepljivale su se već iste sezone, a naplaćene su kao da su došle sa Supermenom sa Kriptona i da su superizdržljive kao on. Naravno, sve se radi da bi se oštetio budžet, da bi prijateljev prijatelj dobio posao i da bi se u kovertama vraćale “pinke”.

"Kancer politike"

Kako doživljavate to što se politika pod plaštom Aleksandra Vučića zvanično zalaže za tržište, da ne kažem kapitalizam i uopšte društvene odnose skrojene po obrascima Veberove "Protestantske etike", a gradonačelnik gradi akva-park u državnoj svojini? I ne samo to. Imamo čitavu plejadu onih koji su sve vreme pričali o evropskim vrednostima, tržištu i višestranačju. Pričali su ljudima o vrednostima opšte konkurencije, u kojoj bi trebalo da se nadmeću najbolji, a sve vreme su živeli i žive od stranačkog trbuhouhlebija, dakako o trošku građana, promovišući unutar vlasti, pretpostavljam da ćemo se složiti, najgore među nama i sedeći na više intersnih stolica, neretko sa kupljenim ili makar sumnjivim diplomama. Uspešniji među njima su na konto bavljenja politikom izgradili poslovne imperije. Kako doživljavate tu vrstu licemerja?

NC: To što pominjete je, zapravo, kancer srpske politike. To je toliko metastaziralo, da smo došli do toga da treba da krenemo ne od nule, već iz debelog minusa, da bismo se vratili na ispravan put. Neformalno, postoji ne samo subotička hobotnica, već i srpska mafijaška hobotnica. Postoji očigledna sprega organizovanog kriminala, politike, policije i tužilaštva koje svojim nečinjenjem omogućava da se hobotnica dalje širi.

Uveren sam da dobar deo policije i tužilaštva časno i pošteno vodi svoje tajno knjigovodstvo, kao i da čekaju dan kada će moći da se radi posao onako kako treba, odnosno da svako ko je prekršio zakon pred istim odgovara. Ali, pobogu, kada je otac ministra policije na nezakonit način uključen u trgovinu oružjem, kada se gaji marihuna pod patronatom države, kada se članovi porodice ljudi sa samog vrha države slikaju sa kriminalcima, kada državni sekretari službenim kolima bivaju uhvaćeni sa kilogramima heroina, pitam se šta je “država” zapravo? Da li je narko-kartel? Kao što je više puta rečeno, svaka država ima mafiju, a ovde mafija ima državu.

Najveći problem srpske politike jesu ljudi koji je čine. Neostvareni, privatno i poslovno. Ljudi koji pre ulaska u svet politike nisu imali dan radnog staža, a izlaskom iz politike broje milione, ali ne dinara ili forinti, već evra. To je najveći problem. Bavljenje politikom je viši cilj i ono ne treba da ima za cilj lično bogaćenje, već interes društva. Deluje utopijski, je l' tako, ali to je zapravo jedini način kako bi politika trebalo da funkcioniše!

Kako ste doživeli rušenje kuća u Ulici braće Radić i muk javnosti tim povodom?

NC: To je za mene lično velika tragedija i dokaz nemoći institucija. Živeo sam u jednoj kuća kao dete i svaki put kada prolazim tom ulicom setim se detinjstva. Ako krenete od Prozivke do centra grada, kao da ste u vremeplovu. Od sredine 19. veka, kroz secesiju, put vas, preko modernizma i ponešto “komunizma”, dovodi do dragulja, do Gradske kuće. Svaka kuća u toj ulici ima svoju istoriju. Svaka može da priča sama za sebe. Iz nekih od tih kuća potekla su znamenita imena. Treba samo da vodiš turiste, od njenog početka do kraja, i objašnjavaš im ko su sve bili ti ljudi. Bili bi potrebni sati i sti za to. Ali, šta smo dobili? Ruševine, moderna zdanja, neuklapanje. U pitanju je čist kriminal, jer je rušenje započeto pre nego što je dobijena dozvola. Hoće li neko da odgovara za to? Za sada ne vidim mogućnost da iko povuče takav potez, da neko od nadležnih pozove nekoga na odgovornost.

"Krava muzara"

Šta je sa Fudbalskim klubom "Bačka"?

NC: Fudbalski klub "Bačka" je jedna od najboljih subotičkih krava muzara. Ogroman prostor, Buvljak, radnje, parking prostori. Klub je bure iz kojeg se crpi neizmerno. Zloupotrebe na svakom koraku. "Bačka" više nije što je bila. Sada je jedna ogromna praonica para.

Kako komentarišete rebalans pokrajinskog budžeta?

NC: Predsednik pokrajinske vlade je verovatno najnekompetentniji predsednik ikada. Umanjenje u poljoprivredi je nešto najgore što je moglo da se desi. Pobogu, Vojvodina je zasnovana na obradi zemlje i poljoprivredi, a oni taj segment svesno osakaćuju. Podrška se uskraćuje upravo na ključnim mestima za unapređenje vojvođanskog agrara. Treba da ih je sramota.

"Srpsko-crnogorski san"

Zašto odjednom više niko ne pominje turistički kompeks koji je u Crnoj Gori podigao Bogdan Laban?

NC: Verovatno zbog krize u turizmu... Veoma sposoban gradonačelnik u svakom smislu, osim u smislu gradonačelnikovanja, odnosno lidera koji bi trebalo da radi u interesu grada. Uz skromnu platu kao policijski i carinski službenik, direktor Zoološkog vrta i direktor u EPS-u, do uspešnog hotelijera sa nekretninama vrednim više miliona evra na crnogorskom primorju. To se zove srpsko-crnogorski ili crnogorski san. Na koji i kakav način je to stečeno, nije ni na meni ni na građanima da istražuju, već na organima koji bi trebalo da se bave potkresivanjem i odstranjivanjem pipaka hobotnice.

Da li postoje potezi lokalne vlasti koje biste pohvalili?

NC: Ne, nijedan.

Baš ni jedan?

NC: Ni jedan.

Kako komentarišete činjenicu da niko iz SNS-a i SVM-a ne želi da govori za Slobodnu Suboticu? Kao što znate, više puta sam pozivao gradonačelnika, ali i čelnike SVM-a, da govore u otvorenom intervjuu, odnosno u direktnom prenosu.

NC: Kukavičluk. Klasičan kukavičluk sa primesama nipodaštavanja slobodnih medija.

Kada pomenuste medije... Jeste li zadovoljni subotičkim medijima?

NC: Naravno da ne. Svi, ali svi do jednog su režimski mediji, osim dva ili tri izuzetka među onlajn medijima. Među izuzecima ste vi. Svi ostali su režimske sluge i fabrikatori lažnih vesti.

Kako je moguće da, kada jedna politička organizacija, svejedno da li smo to mi ili neka druga, pošalje saopštenje u kojem se ukazuje na neki problem, to saopštenje ne objavi niko, a saopštenje ima za cilj da unapredi ili da reši problem građana? Selektivno objavljuju vesti, selektivno objavljuju komentare. Još jedan od ključnih problema jeste finansiranje istih tih medija. Ako ste komercijalno orijentisani, šta će vam novac iz budžeta? Finansiraju se na skandalozan način! Kakav je to način da iz budžeta grada vi finansirate Kurir, Informer, Srpski telegraf i sve ostalo smeće od tabloida? Za to će se kad-tad odgovarati!

"I Marsovci mogu da rukovode ukoliko su stručni"

Mislim da ćemo se lako složiti da manjine treba da uživaju najšira prava. Problem, po meni, nastaje kada se pod firmom manjinskih prava ugrožavaju interesi šire zajednice. U bibliotekama, na primer, umesto bibliotekara ponekad imamo pre predstavnike etničkih grupa. U svakoj oblasti javnog života najpre stranački, a potom etnički ključ, ili oba ta ključa u kombinaciji, dakle zajedno, potiskuju stručnost. Možemo li se složiti u ovoj oceni i ako se složimo, kako zloupotrebu manjinskih prava prevazići u interesu opšte zajednice bez oštećenja samih manjinskih prava?

NC: Apsolutno se slažem. Treba da se oslobodimo tereta nacionalnih lanaca. To vam je kao jedan teg koji vas decenijama vuče ka dnu taloga subotičke politike. Što se mene tiče, ako su sposobni, i Marsovci mogu da rukovode gradom, ne zanima me uopšte da li ima više Srba, Hrvata, Mađara ili bilo koje druge nacije. Ako si nesposoban ili sposoban, nije bitno koje si nacije. Na prvo mesto stavljam stručnost, nebitno ko je koje nacije. Trenutno je Subotica talac, i po vertikalnoj i horizontalnoj strukturi, nacionalno-stranačkih raspodela.

Slično je i sa kvazipremijerkom na državnom nivou. Ona nije dostojna da bude bilo kakav službenik u državnoj upravi, čak ni na šalteru pošte u Čanraviru. Taj govor, ta nesposobnost, ta osionost i bezobrazluk, više je kvalifikuju kao običnu džiberku, a ne kao premijera jedne države kao što je Srbija. Bojim se da je upravo nju zbir dva manjinska momenta izvukao na politički vrh. Zapravo, šta su nacije? Na tlu gde se vekovima mešaju narodi i narodnosti, niko sa sto odsto sigurnosti nije u mogućnosti da utvrdi da je etnički “čist”! Zapravo, dokazivanje i tvrdnja etničke čistote nas vodi u jednu drugu dimenziju, dimenziju zla koje se, ne tako davno, odigralo na ovim prostorima devedesetih godina ili za vreme Drugog svetskog rata.

Odlaze li Subotičani u inostranstvo samo zbog zarada?

NC: Ne odlaze nužno zbog zarada. Može se zaraditi i u Srbiji dobro, ako radite u dobrim kompanijama. Za to nije potrebno otići u inostranstvo, ali to nije čest slučaj, naravno. Lično mislim da je odlazak u inostranstvo motivisan političkom nesigurnošću i bahatošću koje trpite, takođe. To je teret koji vas pritiska godinama, u očekivanju plate od makar 400-500, pa 800-900 ili čak 1.100 evra koje tako olako obećava predsednik.

Kada vidiš da ljudi, za koje znaš da su jedva završili osnovno i srednje obrazovanje, sada rukovode ustanovama, preduzećima i institucijama, ili su na nekim drugim čelnim pozicijama, pitaš se kako. Osmotriš malo bolje i vidiš da oni imaju i doktorate, da su magistri, da imau još kojekakve titule. E, to je ono što te natera da odeš u inostranstvo i sedneš za volan, dohvatiš sunđer i “Feri” i časno zaradiš svojih 1.500-2.000 evra, a da te nije sramota što si i završio fakultet, jer si ponosan što ne moraš da budeš član napredne ili bilo koje druge sekte koja te egzistencijalno uslovljava.

Šta privatno smatrate za važno?

NC: Stabilnost i sigurnost u svim segmentima.

Šta vas ispunjava kao ličnost?

NC: Sloboda odlučivanja.

Gde vidite sebe za deset godina, a gde grad u kojem živimo?

NC: Mogao bih da kažem kao gradonačelnika slobodnog grada ili savetnika istog. Grad vidim u jednoj modernoj Srbiji, koja je deo grupacija više naroda i država, koja je deo Evrope, grad u čijoj blizini više nema graničnih prelaza, grad koji je oslobođen političkih kartela, grad koji funkcioniše, grad koji ima više mladih nego starih, grad koji je pun festivala, grad koji odiše mirisima kulture i gastronomije. To je grad u kojem želim da bivam i gde će me zvati na kafu sa: “Ne'š na kafu?”.