Intervju

Kulturni procvat je preduslov za ekonomski, a ne obrnuto

01-06-2020 10:08

VLADIMIR POLOVINA, POGLED SA AVENTINSKOG BRDA

Osnovni problem je što država štiti kriminalce, a šikanira građane. Politika nije prljava sama po sebi, politika je sloboda i uzvišeno delovanje. Ne možemo da sudimo nekome zato što je poltron, već zato što je kriminalac

Branko M. Žujović

Novembra prošle godine, poluostrvom Halkidiki besnelo je nevreme, a ja sam bio namerio da do Uranopolisa, iz kog se isplovljava ka Svetoj gori i Hilandaru, stignemo prečicom. U jednoj šumovitoj udolini, otprilike na polovini najkraće geografske veze Soluna sa Uranopolisom, nailazimo na muljem zatrpani betonski mostić koji je voda kao od šale skljokala sa stubova.

Brinulo nas je što je bujica očigledno ponovo nadolazila, a mi smo joj u udolini bili idealan plen. Bila je mrkla noć. Vreme nam je isticalo kao na peščanom časovniku.

Nas trojica smo bili za povratak i pronalaženje puta do stare magistrale duž jezera Volvi. Moj današnji sagovornik je insistirao da automobilom, kroz obilne naslage mulja, pređemo preko oborene ćuprije i nastavimo dalje.

Ovaj intervju biće objavljen uoči izbora, zakazanih za 21. jun. Stoga je prirodno da vas, kao i ostale sagovornike koji su govorili o izborima, pitam o razlozima koji su Narodnu stranku rukovodili da bude, praktično, predvodnik ideje bojkota izbora. Kažem to stoga što je Narodna stranka prva proglasila bojkot i poslednjih nedelja, čini mi se, najčvršće insistira na njegovom sprovođenju. Zašto, dakle, bojkot i šta on donosi građanima, a šta opoziciji?

VP: Bojkot je alat u političkoj borbi, čini mi se doslovno jedini koji imamo u ovom trenutku, ako izuzmemo štrajk glađu. Često se svedeno navodi da je problem medijski mrak. Međutim, problem je mnogo veći. U Srbiji ne postoje slobode za politčko delovanje. Članovi opozicionih partija ostaju bez posla. One upornije šikaniraju, prebijaju, a finansijerima se zatvaraju firme i šalju inspekcije. Sve to običnom čoveku nije vidljivo, jer postoji gvozdena medijska zavesa. Kriminalci imaju doktorate, bahati su, izvlače pare iz državnih ustanova, preduzeća i institucija, a ako na to ukažete stradaćete od istih tih državnih institucija.

Mi se sada nalazimo u istoj situaciji u kojoj je bilo Rimsko carstvo kada su plebejci bili maltretirani i pretvarani u roblje od strane patricija, u petom veku pre nove ere i kada su se potpuno povukli na brdo Aventin i zapretili da će napustiti Rim, ako im se ne garantuje dostojanstvo. Patriciji su očito imali sluha i to je rezultovalo Zakonom dvanaest tablica koji postaje osnov pravnog sistema Rima. Srbija vapi za takvim jednim dogovorom.

Osnovni problem je što država štiti kriminalce, a šikanira građane. Ovo nisu izbori države Srbije, već izbori koje sprovodi neformalni sistem, bez formalnih ovlašćenja, na čelu sa Andrejom Vučićem. Ukratko, ako izađemo na izbore bićemo šikanirani, prebijani, ucenjivani, potkupljivani i na kraju ćemo doživeti poraz, jer je igrica nameštena. Daćemo legitimitet kriminalcima da i dalje mogu da se nazivaju državom. Daćemo našim međunarodnim partnerima i dalje izgovor da podržavaju Aleksandra Vučića, jer očekuju samo jedno od njega, a to je priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije. Bojkotom napadamo tu podršku, jer Kosovo i Metohiju ne može da isporuči krinimalni uzurpator bez legitimiteta. Mislim da je Jovo Bakić najbolje sublimirao ovo kada je rekao: “Ako odbijam da skočim u prazan bazen, to ne znači da ja bojkotujem plivanje, već nisam lud da ne vidim da je bazen prazan”.

"Izrecitujem Šekspira..."

Prošle godine, dok niste pristupili ideji bojkota, vodili ste razgovore o mogućem zajedničkom nastupu na lokalnim izborima sa Mađarskim pokretom, odnosno Pokretom građanske Subotice advokata i bivšeg gradonačelnika Jenea Maglaija. Kako se to završilo i o čemu se sve razgovaralo?

VP: Tema razgovora bila je isključivo usredsređena na uočavanje gorućih tački u subotičkoj zajednici na kojojima treba raditi. Tada je dogovoren politički program koji u najopštijem opisu podrazumeva stvaranje efikasne i male gradske uprave, reformu javnih preduzeća tako da više nikada ne budu plen kriminalaca, stvaranje mehanizama za sprečavanje koruptivnog delovanja i uključivanje ljudi u političke i društvene procese, kao i razvoj zaštitnih mehanizama koji bi subotičku privredu i naročito poljoprivredu zaštitili od bahatog i neodgovornog upravljanja, te kako stvoriti ambijent u domenu kulture koji bi bio dostojan Subotice i Subotičana.

Kada smo kod gospodina Maglaija, naprosto ne mogu da vam ne postavim još jedno pitanje koje se dotiče njega. Prateći zasedanja subotičke skupštine, primetio sam, a verovatno i vi, kako osobe, blago rečeno spornog obrazovanja, gospodina Maglaija omalovažavaju. Često su ga za skupštinskom govornicom, na primer, pejorativno nazivali "genijem", želeći očigledno da ga omalovaže. Takvih primera ima sijaset. Mlad ste predavač Univerziteta u Beogradu. Kako doživljavate nesputani pad političke i opšte kulture u javnom, naročito političkom životu?

VP: Doživljavam tako da uvek izrecitujem 66. Šekspirov sonet, u prevodu našeg Subotičanina Steve Raičkovića:

Vapijem za smrću jer me smori jad:

Što vidim pravu zaslužnost u bedi,

i bednu ništavnost u raskoši sad..

"Laban je bio viđen u Demokratskoj stranci"

Subotica tradicionalno poseduje izvesan, ako mogu tako da kažem, opozicioni naboj. Taj naboj je danas ili splasnuo, ili nije valjano artikulisan. Opozicione stranke koje su rešile da izađu na izbore nisu u mogućnosti da prikupe potpise i istaknu lokalnu listu. Mislim da je to nesporna činjenica koju je lako dokazati. Postoje li prepreke u artikulaciji tog naboja i ako postoje koje su to i kolike prepreke?

VP: Mogu samo za sebe da govorim i za grupaciju kojoj pripadam. Ono što većinu sprečava da otvorena srca stupi u zajedničko delovanje je strah. U Subotici imate najmanje tri centra ekonomske i društvene moći. Ta tri centra na politiku gledaju kao na alat za sticanje bogatstva, a građane doživljavaju kao statiste. Potrebe građana, kao što su pravo na obrazovanje, na zdravstvenu zaštitu ili pravo na rad, njih ne zanimaju.

Svedoci smo da je Laban sa svojim DSS-om bio viđen u Demokratskoj stranci još 2012. godine. Međutim, šta se desilo? Ekonomska elita Subotice je kalkulisala. Mislili su da ako Laban ode u Demokratsku stranku oni ostaju blokirano ostrvo, bez vertikale država – pokrajina – grad koju Laban do danas ponavlja kao mantru. Drugim rečima, kalkulacija je bila da u opozicionom agregatnom stanju nema para, već samo problema, Onda su dogovorili da Laban pređe u SNS. Time su finansijski tokovi bili zagarantovani. Građani su tada glasali protiv Demokratske stranke, a isti ljudi su ostali na vlasti.

Sada je moja bojazan da ista elita pokušava da prisvoji Savez za Srbiju na lokalu i time opet osigura svoju poziciju. U redu, a šta ćemo sa građanima i njihovim potrebama?

Mi nismo protiv te elite, ali jesmo protiv toga da imaju uticaj na politiku i hteli oni to ili ne, mi ćemo ih vratiti u okvire koji im pripadaju. Od francuske revolucije naovamo, čini se da je najveći problem to što je ekonomska kasta prodrla u vojsku, sveštenstvo i političku elitu. Zato danas imamo kulturu, obrazovanje i zdravstvo na tržištu.

Dokle god ne budemo znali gde prestaje nezajažljivi ekonomski interes, a počinje politika, građani će biti sluđeni i neće moći da artikulišu delovanje, na šta ekonomska elita i računa.

Ko sve tvori subotičku opozicionu scenu i kakve su perspektive te scene, uključujući tu, razume se, i vašu stranku?

VP: Tu vidim Pokret građanske Subotice, Novu stranku, Dveri i Daniela Kovačića, za koga verujem da čini napore da sačuva Demokratsku stranku. Što se nas tiče, svaku podršku u tome ima. Demokratska stranka je institucija politike u Srbiji i veliki gubitak bi bio da se ne konsoliduje. Naravno da i Narodnu stranku vidim kao opoziciju.

Gradski odbor vaše stranke lane je bio suočen sa nizom nedaća. Jeste li bili na udaru i ako jeste, ko je sve izvodio te udare i na koji način?

VP: Mi smo zbunjeni kada nismo na udaru. Toliko ih je bilo, da ja više ne znam koji se udar kandiduje da bude pomenut. A ko ih je izvodio, nije važno, niti me zanima. Zanimalo me je to samo onda kada su ih sprovodile institucije sitema, kao što je tužilaštvo, režiranjem procesa izvođenjem lažnih svedoka i svedoka koji očigledno lažu.

"Nisam želeo u glib..."

Izvesna gospođa, Iboja Farkaš, sazvala je prošle godine konferenciju za medije i saopštila da je Narodnu stranku napustilo 15 članova, odnosno da se Narodna stranka u Subotici praktično raspala. Nakon toga se saznalo da se tužilaštvo bavi pomenutom gospođom. O čemu se tu radilo?

VP: Kada sam se tada detaljnije uputio u okolnosti, shvatio sam da je to jedan glib u koji ne želim da ulazim. Ne želim da imam nikakav dodir, pa ni misaoni, sa tim svetom, jer onda proživljavam transfer apsolutne tuge i bezizlaznosti u kojoj taj svet živi. Ali, mi se i za taj svet borimo i moramo imati razumevanja da su oni u taj položaj ciljano dovedeni.

Na čemu ste bili najviše angažovani od osnivanja odbora do danas?

VP: Delovali smo u širokom opsegu. Pokušavali smo da skrenemo pažnju na to koliko je važna solidarnost kada se suočavamo sa sistemskim kriminalom, kao što su izvršitelji. Skretali smo pažnju na problem fiktivnog zapošljavanja poslušnika sistema, kao što je slučaj Branka Raduna u subotičkoj bolnici, beskompromisno ukazujemo na ućutkano tužilaštvo, na korupciju u gradskoj upravi, ali smo radili i na predstavljanju vizije neke buduće Subotice koju već stvaramo.

Po čemu je Narodna stranka danas prepoznatljiva u Subotici?

VP: Po beskompromisnom stavu, po solidarnosti i slobodi da se manifestujemo bez straha, po dobroj energiji i ideji. Mi smo nekima hladan tuš, a nekima osveženje na političkoj sceni.

Kakva je priroda odnosa Gradskog odbora Narodne stranke i Udruženja građana "Slobodan grad"? Osnovali ste Slobodan grad i predvodili ga, pa ste napustili mesto predsednika tog udruženja i preuzeli vođenje Narodne stranke u Subotici. Zašto?

VP: Subotica vapi za jednom pravom nepotkupljivom nevladinom organizacijom koja će biti sposobna da detektuje društvene probleme i potom ih rešava u kapacitetu u kom može. Primera radi, gorući problem je bio nepostojanje slobodnih medija. Slobodan grad je potom osnovao Slobodnu Suboticu. Kada smo osnivali Slobodan grad, pozvali smo političke predstavnike da se pridruže toj ideji, i ne samo njih, da daju doprinos razvoju jednog korektivnog faktora, pa i za nas same.

Rezultat je da u Slobodnom gradu imate raznih političkih orijentacija, imate razne političke delatnike koji su fokusirani samo na svoj grad. Dalje, priroda društvenog delovanja je da neke stvari prosto nisu za stranke i politiku u užem smislu te reči. Taj posao treba da obavlja civilni sektor.

Ideja Slobodnog grada je da animira građane da promišljaju svoju društvenu stvarnost, pa kada je promisle neka glasaju za koga hoće. Ali, samo da ne glasaju bez promišljanja.

Kada sam počeo da vodim Narodnu stranku smatrao sam da je upravo zbog te ideje važno da Slobodan grad bude slobodan i od mog političkog delovanja.

Kakav je vaš odnos prema Demokratskoj stranci koju ste pomenuli? Posebno pominjem Demokratsku stranku zato što smatram da ona ima najveći politički prtljag. Neko bi dodao i da je taj prtljag pun kamenja, običnog ili dragog, svejedno.

VP: Moj odnos prema Demokratskoj stranci je da je to institucija koja mora da opstane i da će njen najveći pregalac na lokalu, Daniel Kovačić, imati našu podršku u tome. Prtljag kakav god da je, važno je da pokažete svojim radom odnos prema tom prtljagu. Što je veći prtljag, prihvatanjem istog vinete se u veću moralnu visinu. Mislim da je to, zapravo, velika šansa za Demokratsku stranku.

"Bakić nije otišao na sveto Kosovo..."

U javnosti je potezan jedan incident iz vašeg adolescentskog perioda. Zašto i kako ste se nosili sa tom vrstom napada?

VP: To je moj prtljag sa kojim se suočavam i koji svesrdno prihvatam. Prihvatam odgovornost u vezi toga i idem dalje. Šta god da su hteli moji politički protivnici time, oni nisu napali mene sa 37, već dete od 16 godina koje tada nije imalo formalnu odgovornost, već moj staratelj, a moj staratelj je tada bila Vojska Jugoslavije, jer sam išao u Vojnu gimnaziju.

U moralnom smislu, ja sam svoju odgovornost dobro integrisao u moju ličnost, kao i sve tadašnje okolnosti i ne mislim da me to ograničava danas, da sa 37 godina ljudima kažem da su lopovi, ako to jesu. Moje protivnike toplo upućujem na mog tadašnjeg staratelja, ako ih interesuju detalji.

Primera radi, moj staratelj je meni rekao da je, otprilike u isto vreme, tada, negde oko 1999. godine, Stevan Bakić, danjašnji direktor Elektrovojvodine, sređivao sebi koruptivno da ne ide u rezervu i na sveto Kosovo, već je obezbeđivao šverc robe za pojedine pukovnike i potpukovnike Vojske Jugoslavije, a da je, opet primera radi, Laban izbačen iz carine jer je priložio lažnu diplomu osnovnih studija u kadrovskoj službi, ali da je pritom vukao i postupke za nesavesno postupanje i proneveru. Danas njih dvojica, dok su ovde, srbuju na sva usta i prikazuju se kao tobožnji zaštitnici srpskih interesa, dele pomoć borcima...

Dakle, u redu, ako je relevantno šta je bilo pre dvadeset godina, danas možemo da otvaramo teme o tome. Meni je mnogo važnije šta se danas dešava. Eto, na primer, zanima me čak i to zašto Laban svako malo posećuje frizera u Novom Sadu, u Novom naselju i koja je priroda njihovog odnosa i čemu zapravo taj čovek služi.

"Kod lažnog svedoka"

Sudeći prema odgovorima, bojim se da je nezaobilazna tema ovog intervjua i incident iz avgusta 2017. Po mnogima, bio je to kamen međaš subotičke, pa donekle i srpske političke scene, imajući u vidu snagu medijske eksplozije koju je taj događaj izazvao. Kako je okončano sve to čupanje grkljana sa šamarima, pretnje da ćete biti prebijeni, da ćete morati da se osvrćete?

VP: Ne osvrćem se, a danas, kada i dalje traje postupak protiv mene, mi smo opušteni kao na moru, ali ne i njihovi svedoci. Primera radi, direktor Subotica-transa umalo nije pao u nesvest na suđenju kada sam mu skrenuo pažnju na njegove mizerne karakterne osobine. Laban se, sa druge strane, nagodio i pomognut od BIA i tužilaštva izbegao je krivičnu odgovornost. Sada i dalje može da tvrdi kako je pošten građanin, sa kupljenom diplomom doktorskih studija i vernik.

Ovo je, možda, prilika da progovorite i o tome kako je čitav taj incident sa posledicama koje je izazvao izgledao iz perspektive vašeg dvorišta, odnosno privatnosti vaše porodice?

VP: Obilazili su mi kuću revnosno, neko vreme sam bio u kućnom pritvoru, žena je trebalo da se porodi tih dana, a ja sam joj skretao pažnju kada vidim da nam obilaze kuću, kako se ne bi uznemiravala. Najviše me je porazilo kada su roditelji izbegavali da zovu moju decu na rođendane, da se ne bi zamerili mafiji. Otuda toliki akcenat stvaljamo na građansku solidarnost.

Osnovno javno tužilaštvo ipak je podiglo optužncu protiv vas, a gradonačelnik Laban se izvukao nagodnom sa istim tim tužilaštvom. Kao novinar, pratim suđenje i imao sam priliku da čujem kako pomenuti Aleksandar Aleksić, direktor Subotica-transa, u svojstvu svedoka, kaže da sa manje od pola metra nije ni video ni čuo da ste dobili udarce od osobe koja se zove Spasoje Vujović. Taj Vujović je, pak, takođe kao svedok, izjavio da nije kažnjavan, iako je potom vaš advokat javnosti priložio presudu kojom je Vujović prekršajno osuđen zbog toga što vas je udario. Zašto je Aleksandar Aleksić važan svedok u postupku koj se vodi protiv vas?

VP: Nije on, siromah, važan ni za šta, on je običan poltron i čovek bez časti koji ne vidi ništa osim ekonomskog interesa. Otuda takva “kasta” ljudi ne sme da se bavi javnim interesom na način na koji se bavi.

Oni su na suđenju besomučno lagali, i to je dokazano. Sada treba da vidimo šta će tužilaštvo da uradi. Laganje na sudu povlači krivičnu odgovornost.

Inače, toga dana, kada se desio neobuzdani nastup Labana i kada je, pre nego što je došao na sastanak sa mnom, predao krivičnu prijavu da sam ga napao, udarao i psovao mu majku crnogorsku, sa njim je u restoranu bio i Aleksić. Kako je razgovor tekao, a Laban sam sebe provocirao, osetio sam kod Alekseća instinktivnu potrebu da me zaštiti. Kako je Labanova predstava odmicala, Aleksić se od njega lagano pomerao ka meni. Delovao je zaista zabrinuto. Kada sam dobio dva udarca u glavu, Aleksić je ustao i zaštitio me. Na suđenju je, međutim, rekao da nije video da sam dobio dva udarca, iako je prethodno potvrdio da je sedeo tik do mene, a kao razlog zašto je sedeo do mene naveo je da je želeo da vidi da li imam neko oružje kojim bih mogao da naudim gradonačelniku. Sramno!

"Nudili su mi nagodbu"

Da li je istinita informacija da vam je ovdašnje tužilaštvo nudilo da se nagodite i formalno-pravno stavite tačku na čitav taj slučaj? Ako jeste, zašto to niste učinili?

VP: Jeste, nudili su mi. Trebalo je da to bude ponuda koja se ne odbija. Prođeš super, ali ostaješ malo ipak i hohštapler, što te u stvari uvlači u njihov svet. Niti ja, niti ljudi u našem odboru, nismo taj tip ličnosti, a nismo ni Aleksić. Odbio sam ponudu, zbog časti.

"Sav svoj praksis nalazi, a priori, u Vučiću"

Šta su tokom istrage izjavljivali drugi akteri?

VP: Zar je važno? Mada, priznajem da jeste urnebesno… Direktorica Dečjeg pozorišta je, iz nekog razloga, na primer, govorila da je nekada najviše volela Zorana Đinđića, a da sada najviše voli Aleksandra Vučića. Pokušaću i da je parafraziram: sav svoj praksis nalazi, a priori, u Vučiću.

U jednom trenutku, na snimku koji i danas može da se pronađe na internetu, gradonačelnik Laban kaže da ste pripadnik "Žute patke". U kakvim ste odnosima ili vezama sa tom vrstom političkih pokreta?

VP: Odličnim. To su moji prijatelji.

"Krkelić je verovatno prezauzet"

Nedavno ste izjavili da iza paljenja automobila vlasnika "Saksa" stoje dva konkretna imena. Da li vas je kontaktirala policija tim povodom? Da li je reagovalo tužilaštvo?

VP: Nije. Ali, razumem to. Verovatno je tužilac Krkelić prezauzet razmišljanjem kako da Kurinu optuži za pištolj-olovku, umesto za dvesta kilograma marihuane. Ili, kako da oslobodi ljude koji su pokušali ubistvo Mirka Milićevića, isto kao što je sedeo sa Labanom i dogovarao režiju kako da se napravi postupak protiv mene, a kako da se zabašuri Labanova odgovornost. Kada imate tužioca koji se viđa sa svim kriminalcima Subotice, to onda ne stvara bogzna kakva očekivanja.

"Politika je uzvišeno delovanje"

U Srbiji, čini mi se, preovladava ubeđenje da politika, tačnije vlast, kvari ljude. Ova dilema aktulna je još od antičkih vremena i Platona. Da li politika zaista kvari ljude, ili loši ljudi kvare politiku?

VP: Politika nije prljava sama po sebi, politika je sloboda i uzvišeno delovanje, ali da se vratim na Šekspirov sonet: politika je kod nas, moć od nemoćnih porušena kivno. Zato želimo da nam se pridruže čestiti ljudi, da očistimo politiku i pretvorimo je u delatnost zaslužnih i onih koji to žele da postanu, a da sadašnju garnituru političara vratimo na marginu društva, gde i pripadaju.

Politički pokret u Subotici koji ste osnovali, mislim na Slobodan grad, ali i politika koju u stranačkoj formi sledite, nije naišla na podršku jednog sasvim vidljivog sloja poslenika kulture srednje generacije. Vi već duže vreme ukazujete na niske grane subotičke politike u oblasti kulture. Gde je kratak spoj? Jesu li ti ljudi spremni da menjaju sistem, za šta se vi, rekao bih, zalažete, ili samo priželjkuju povratak okupane partitokratije koja ima više "sluha" za njih?

VP: Nije Slobodan grad politički pokret, već udruženje građana. Nalazimo se u kompleksnim okolnostima, kada se od ljudi ne očekuje da slede matrice prošlosti, već porode nove. To nije lako.

Nama je u kulturi potrebno ono što se desilo za vreme opsade Lenjingrada. Odgovor Rusa avgusta 1942. godine bio je da orkestar lenjingradskog radija uvežba i izvede Sedmu simfoniju Dmitrija Šostakoviča. Poluživi članovi orkestra i dirigent su, padajući sa stolica, gladni, jedva izveli to delo. Kažu da su bili uključeni zvučnici i okrenuti ka nemačkim trupama. Nemci su bili preneraženi, nemi i već tada poraženi, iako je blokada današnjeg Petrograda, odnosno Sankt Peterburga, probijena tek u januaru 1944. godine.

Takav odgovor subotičke kulture priželjkujemo.

Kakvu bi politiku u oblasti kulture Subotica trebalo da vodi?

VP: Kultura mora da bude zaštićena od tržišta, mora da objasni ko smo mlađim naraštajima, ali mora da razgrće i njihovu sadašnju misiju. Mora da ukaže i na naše lokalne specifičnosti.

Prema mom ubeđenju, kulturni procvat je preduslov za ekonomski, a ne obratno. Svaki dinar uložen u kulturu višestruko se vrati kasnije, kroz ekonomiju. Ne budemo li kulturu stavili kao prioritet, za deset godina bićemo roblje koje se pita “vas is das identitet”?

"Mediji su na neki način eksponenti građana"

Vaša stranka u Subotici svakonedeljno reaguje. Ta saopštenja, osim Slobodne Subotice i ponekad sajta Grad Subotica, niko ne objavljuje. Opišite medijsku scenu u gradu... Kakva je i kakva bi, po vama, eventualno trebalo da bude?

VP: Pričao sam sa nekim vlasnicima medija u Subotici. Sjajno iskustvo. Oni bez imalo blama izgovaraju onu hohštaplersku poštapalicu: šta ćeš, takvo je vreme. Sramno!

Kako biste se, da ste gradonačelnik, ponašali prema medijima?

VP: Mediji su na neki način eksponenti građana. Oni su kontrolni mehanizam, pa mediji i ljudi koji rade u njima moraju da budu zaštićeni, jer često verodostojnije zastupaju građane nego poslanici. Ako hoćete ekonimski procvat, pametnije je da prvo uložite u profesionalne medije, kulturu i obrazovanje.

Kritikovali ste pokušaj ljudi iz Gradske kuće da izmene projektnu dokumentaciju za izgradnju palićke kanalizacije. Pokušali su da u projekat ubace mogućnost ugradnje znatno skupljih, a tehnički potpuno nepodesnih cevi. To je nesporna činjenica, nakon što je dokumentacija o čitavom tom slučaju objavljena na našem sajtu. Podsetimo, izgradnja palićke kanalizacije je međunarodni projekat. Primera korupcije, sukoba interesa, nepotizma i koječega drugog ima još. Zašto to ne zanima lokalne medije čak i kada im se sve podastre na tacni?

VP: Lokalni mediji su većinom, čast izuzecima, u stvari, potplaćeni saučesnici koji ne vide svoju društvenu misiju.

"Ne znam kako se izgovara to što osećam"

Šta posle slučaja Radun imate da kažete?

VP: Ne znam kako se to izgovara. Kada vam se ukaže prilika, a to je često, odgledajte Radunov nastup na televiziji. Taj neki osećaj, koji se rodi u stomaku, a koji svi delimo, evo, ja ne znam kako da ga artikulišem...

Zimus ste, o svojoj slavi, imali nemilu epizodu u hramu Svetog Vaznesenja Gospodnjeg. Mogu li da vas zamolim da sa našim čitaocima podelite to iskustvo?

VP: To je epizoda koju ne elaboriram. Što bi rekao Gete, mer liht!

Šta čitate i koji autori okupiraju vašu pažnju?

VP: Prijetelj Smuilo Petrovski me je opskrbio, u poslednje vreme, štivom protestanstke zajednice u Srbiji u kom neizmerno uživam. Takođe prijatelj, velečasni Marinko Stantić, posudio mi je određenu literaturu, a i monasi iz Esfigmena su dali svoj doprinos, tako da je to trenutno pretežno hrišćanska literatura. Zadivljen sam prvim hrišćanima. Pitam se šta bi bilo čisto hrišćansko delovanje u savremenim okolnostima, lišeno često ograničavajuće tradicije.

Kako Vladimir Polovina izgleda iznutra? Šta vas čini srećnim?

VP: To je duboko intimno pitanje, što znači da se na njega ne može odgovoriti bez sladunjavog glumatanja.

Lider Demokratskog fronta iz Crne Gore, Milan Knežević, izjavio je prošle nedelje da bi Srbija trebalo da zamrzne imovinu crnogorskih tajkuna koji odavde finsiraju Đukanovićevu, sada već neskrivenu antisrpsku politiku, koja neodoljivo podseća na revitalizaciju ideja Sekule Drljevića. Suočavamo li se sa ovim fenomenom u Subotici?

VP: Ne bih ja njima konfiskovao imovinu zato što deluju ovako ili onako, već zato što su je ukrali. Gradonačelnik Subotice ima tri hotela u Crnoj Gori viška. Niko do danas ne zna kako ih je stekao. Agencija za borbu protiv korupcije ne reaguje. To je naš problem. Kako se on ponaša u Crnoj Gori? Pa, mogu da zamislim kako se poltron ponaša bilo gde. Ali, ne možemo mu suditi zato što je poltron, već zato što je kriminalac