HALO, BING...

Miroslavino jevanđelje

02-06-2020 10:36

Gradska ministarka kulture nalazi se u veoma teškoj situaciji i zaslužuje solidarnost javnosti. Ona godinama nije videla svoju ćerku. To je pakao iz kog treba izvući svakog roditelja. Ali, budući da zaslužuje solidarnost javnosti, Miroslava Babić prema istoj toj javnosti treba da nastupi iskrenije i saopšti sve činjenice, umesto što je bespotrebno dovodi u zabludu otežavajući vlastiti, ali i položaj svoje ćerke.

Branko M. Žujović

Proteklih meseci često smo bili u prilici da u medijima pročitamo da je maloletna ćerka Miroslave Babić, naše sugrađanke i članice gradske vlade zadužene za kulturu, oteta novembra 2017. godine u Budimpešti. Babićeva tvrdi da o ćerki od tada ne zna ništa i da je njen bivši muž, strani državljanin, sklonio devojčicin pasoš, nakon čega je Babićeva, kako tvrdi, bila prinuđena da se iz Budimpešte, gde je ćerku vodila da vidi oca, u Srbiju vrati sama.

Gradska ministarka kulture nalazi se u veoma teškoj situaciji i zaslužuje solidarnost javnosti. Ona godinama nije videla svoju ćerku. To je pakao iz kog treba izvući svakog roditelja. Ali, budući da zaslužuje solidarnost javnosti, Miroslava Babić prema istoj toj javnosti treba da nastupi iskrenije i saopšti sve činjenice, umesto što nas bespotrebno dovodi u zabludu otežavajući vlastiti, ali i položaj svoje ćerke.

U trenutku “otmice” devojčice u Budimpešti, Babićeva i njen sada već bivši suprug, bili su još uvek u braku. Otuda ni jedan sud odvođenje devojčice od strane oca ne tretira kao otmicu. Za sudove u Austriji i Srbiji maloletna ćerka Miroslave Babić naprosto nije oteta.

Devojčica je, odlukom suda u Beču, dodeljena ocu na staranje. U odluci austrijskog suda navedena je i procena tamošnjih organa socijalnog staranja da je devojčica bezbedna i da živi u prihvatljivim uslovima, što je Babićevoj poznato. Njoj je, slovom odluke suda u Beču, poznata i adresa na kojoj njena ćerka živi, čak i škola koju pohađa.

Ne stoji kao istinita, dakle, tvrdnja Miroslave Babić, izneta u medijima koji su olako progutali celu njenu priču, da austrijsko pravosuđe uopšte nije reagovalo i da apsolutno ništa ne zna o svojoj ćerki.

Paralelno, postoji odluka subotičkog Osnovnog suda o dodeli starateljstva majci i ta odluka prosleđena je austrijskom pravosuđu. Dve presude su u potpunom nesaglasju, ali je u Austriji na snazi austrijska.

Na žalost, Miroslava Babić je pred javnošću Srbije prećutala još nešto, znatno drastičnije.

U trenutku “otmice”, njena ćerka je imala i srpski pasoš. Naprosto, tvrdnja Miroslave Babić da nije mogla da vrati ćerku u Srbiju nije istinita.

Zašto srpski pasoš Babićeva nije iskoristila da vrati ćerku u Srbiju? Zašto je Babićeva tu okolnost sakrila od nas, bespotrebno dramatizujući svoju ionako tešku situaciju?

Odgovor na ova pitanja, do kog sam došao istražujući ovaj slučaj iz pouzdanih izvora iz neposrednog okruženja Miroslave Babić, koja za Slobodnu Suboticu ne govori, ne želim ovde ni da pomenem. Sramota me je.

Ono što naša država sada može da uradi, jeste da slučaj koji se tiče uskraćivanja prava na viđanje deteta ustupi austrijskom pravosuđu koje bi potom odlučilo o ovom pravu majke. To ne znači da država i javnost Srbije ne treba da nastave da pomažu Miroslavi Babić u njenim više nego opravdanim i razumljivim nastojanjima da najpre zagrli, a potom i vrati svoju ćerku u okrilje svog majčinskog doma.

Da bi to postigla, Miroslava Babić najpre treba da prestane da se oslanja na političke veze, manipuliše javnošću i bespotrebno optužuje srpsko pravosuđe. Pravosuđe je, sudeći prema onome što se trenutno zna o čitavom ovom slučaju, postupalo profesionalno. Uradilo je sve što je moguće, u okvirima srpskih zakona i međunarodnih propisa, da pomogne Miroslavi Babić.

Potom, Babićeva treba da počne da poštuje javnost svog grada i cele Srbije.

Nadam se da će u svojoj borbi za ćerku uspeti zajedno sa svojim austrijskim advokatom. Tačnije, verujem da je potpuna iskrenost i otvorenost u ovom slučaju njen jedini mogući put do ćerke koja je, na zaboravimo, najveća žrtva.

 

Foto: Pixabay.com