Komšije

Veisenberger

21-07-2018 15:07

Ono za šta je pojedinac rođen kad-tad izbije iz njega. Tako je, uz uzornog radio i TV mehaničara Subotica, pride, dobila najboljeg sajdžiju u konkurenciji zidnih i kaminskih satova

Branko M. Žujović

Rudolf Rudika Veisenberger (1952) poseduje više od dvesta zidnih i kaminskih satova. Najstariji
primerak u kolekciji star je oko 250 godina.

– Kolekciju ljubomorno čuvam i dopunjujem preko četiri decenije, premda više desetina tih satova još
uvek čeka popravku. Žena mi se pomalo ljuti zbog toga. Smatra da bismo mogli da prodamo neke
primerke i dopunimo svoje skromne penzije, ali sam kategorički protiv toga. Satovi su moja strast. Veći
deo antikviteta odavno je iznet preko granice, gde je tražnja veća i novčano izdašnija. Ne želim da se iz
naše zemlje iznosi ono što je naše nasleđe, pa ni ovi satovi – kaže Rudika Veisenberger.

On je majstor starog kova, zaostao iz epohe XX veka, koji radi posvećeno, uz šolju kafe i fićok rakije.
Kada starinski odmereno objašnjava način rada nekog starog sata, čini to religijskom posvećenošću. U
njegovom prisustvu svaki zidni sat postaje katedrala, a on njen zvonar odgovoran za vreme.

Sagovornik ga u svetu mehanike sledi tek nekoliko uvodnih rečenica. Potom Veisenberger monologom
jednostavno utone u samo njemu znanu logiku mehanizma punog finih zupčanika, spojnica, tegova i
klatana. Njegova dikcija tom prilikom grube zanatske izraze nemačkog porekla pretvara u neku vrstu
poezije.

Rešenje datog mehaničkog problema na kraju se više oseća, nego što se razume. Satima bi mogao da
govori, ne ponovivši se, o strukturi satnog mehanizma, njegovim cizeliranim tegovima, Grahamovom
ili Klemenovom sistemu rada, posrebrenoj glavi, plemenitoj orahovini od koje je kutija sata sačinjen ili
načinu kako se prepoznaje staro staklo.

– Često u stručnoj literaturi za popravku satove nema rešenja za kvar sa kojim se susrećem, pa se
znatnim delom oslanjam na iskustvo – kaže Veisenberger koji, zapravo, po školovanju nije satar, nego
radio i TV mehaničar.

Veisenbergerov otac, i sam radio i TV mehaničar, želeo je da mu se sinovu bave nečim “sigurnim”.
Ono za šta je pojedinac rođen, međutim, kad-tad izbije iz njega. Tako je Subotica u Veisenbergeru,
pride, dobila najboljeg sajdžiju u konkurenciji zidnih i kaminskih satova.

Najstariji sat koji je Rudika Veisenberger popravljao potiče iz XVII veka. To je sat “Tabernagel”, rađen
po narudžbi, po svoj prilici napravljen u Nemačkoj. Njegova neobična opruga odvija se i savija na meni
potpuno neshvatljiv način. Veisenberger čitav proces opisuje kao uzbudljivu pripovetku u kojoj sam tek
sporedni junak, ubačen u priču da je zapiše dok još kuca, mimo mogućnosti stvarnog zapleta.