Tramvaj

Subotičani u inostranstvu: Slobodan Bob Nikolić

28-10-2018 15:58

Razglednica iz Vestona

Svako malo, gledamo da odzujimo negde. Somerset je prelep, valovit, stalno zelen. Svako mesto ima prelepe parkove. Ovde veoma paze na to. Čim nađemo malo vremena, a nađemo ga hvala Bogu, uključimo turistički mod pa istražujemo. Devon i Kornvol ("Cornwall") su nam blizu. Imaju prelepe obale. Neka mesta poseduju čak i neki mediteranski šmek.

 

Supruga i ja smo u Ujedinjeno Kraljevstvo došli u maju 2015. godine i to u mesto Bridžvoter ("Bridgwater"). To je malo mesto u Somersetu, na jugozapadu Engleske. Zašto baš tu ? Kada smo smislili da želimo da probamo život napolju, sva obećana podrška od velikih prijatelja i rođaka koji žive po Evropi nestade u sekundi. Kao da ih je neko vukao za jezik kada su govorili: "Samo se javite kad krenete, čekamo vas!". Onda nam se javio neko od koga to nisam ni očekivao. Steva mi je bio mušterija u servisu računara i to je to. Našao nam se se u startu, a to je najvažnije.

Dakle, Bridžvoter je malo mesto, rekao bih kao Bačka topola, ali sa puno firmi i fabrika, pa se posao nađe za petnaestak minuta. Stalno se otvaraju neke nove firme. Sad završavaju nuklearnu elektranu u blizini. Inače, u Bridžvoteru je već prisutna mala subotička komuna od blizu pedesetak ljudi. Godinu dana kasnije preselili smo se u Veston Super Mare ("Weston Super Mare), jer smo dobili poslove ovde. Mesto je pritom veće i lepše, ima više dešavanja. Na moru je, ima čuveni "air show", dosta turista. Bliže je Bristolu. Moja supruga i ja uživamo prilikom svake posete tom gradu.

Inače, život ovde je sasvim u redu, to sam i očekivao od jedne normalne i sređene države. Znaš gde si danas, a znaš i gde ćeš biti i sutra i prekosutra. Ono što je meni najvažnije, ovo je kao antistres terapija. Jednostavno, otišao sam iz Subotice da se odmorim od onih naših svakodnevnih nonsensa, tipa ima se vremena za Cakanu, a nema za Andreja Ivanovića, ili magistar posle 3. razreda srednje, a doktorat 15 minuta kasnije. I super mi je!

Svako malo, gledamo da odzujimo negde. Somerset je prelep, valovit, stalno zelen. Svako mesto ima prelepe parkove. Ovde veoma paze na to. Čim nađemo malo vremena, a nađemo ga hvala Bogu, uključimo turistički mod pa istražujemo. Devon i Kornvol ("Cornwall") su nam blizu. Imaju prelepe obale. Neka mesta poseduju čak i neki mediteranski šmek.

U Bristolu smo česti gosti. Taj grad ima sve što treba: reku , more, muzeje, pozorišta, markete stare i nove, fudbal... Gledam da posetim dobre svirke kad mogu. Bio sam na koncertu "Ajron mejdena" u Londonu. To su junaci moje mladosti. Bio sam i na fenomenalnoj svirci Džoa Bonamasa (Joe Bonamassa) u Kardifu ("Cardiff"). Jedva čekam neke sledeće, "Metaliku" dogodine u svakom slučaju!

Kada putuješ Engleskom, ponekad imaš utisak da si u srcu Šumadije u proleće. Tako je zeleno i valovito, ali su zato gradovi potpuno drugačiji. Super mi je što nema stambenih naselja tipa Prozivka, već su pretežno kuće do 2 sprata, uglavnom u nizu, sa malim dvorištima. Domorodce zafrkavam da je kod nas omanja saksija veća od njihovog dvorišta.

Pivo? Kao nekom ko je mladost proveo u pivnici "Rog", to je bila važna stavka kad sam stigao ovde. Svaki pab ima bar desetak vrsta točenih piva, pa treba dosta vremena da se svašta proba. Samo ovde, u Somersetu, ima tridesetak malih pivara. One prave svoja ALE i IPA piva, pa različiti pabovi imaju svoje favorite. Inače, većina mojih kolega odavde piju cidere, i to čak sedamdesetak posto njih je za cider umesto piva. Probao sam, ali "not my cup of tea", i ostao sam dosledan češko-nemačkim stilovima lager piva i dalje.

Britanci su iz mog iskustva prijatni, tolerantni, druželjubivi, glasni, spremni da pomognu potpunom strancu. Njihov odnos prema raznim vrstama različitosti je nešto što bismo mogli da učimo od njih. Nisam došao sa bog zna kakvim predrasudama, ali i ono malo predubeđenja koja sam imao treba da zaboravim. S druge strane, normalan čovek je normalan čovek svugde, a budala je budala . E sad, što su ovi drugi kod nas na ceni, to je druga priča.

Englezi baš poštuju kraljevsku familiju. Uopšte uzevši, vrlo su ponosni na svoju istoriju i tradiciju, za razliku od Škota i Vešana čije je mišljenje o dotičnoj familiji bliže našem.

Inače, svaki put kad dođem nazad u Suboticu ima utisak da je sve tužnije i tužnije. Možda i nisam objektivan, ali otkako je srušena moja kafana (pivnica "Rog") nekako ne mogu da nađem svoje mesto u svom gradu. Imam utisak kao da se polako briše iz Subotice sve što ima kakvu takvu subotičku tradiciju. Ljudu u Subotici čekaju da sve to prođe samo od sebe, a  to očigledno ne ide tako. Prvi put kad sam bio u Subotici posle deset meseci provedenih u Velikoj Britaniji, bilo mi je malo 10 dana. Svaki sledeći put posle tri dana jedva čekam da se vratim ovde.