Mladi govore

Sedam dana venama nam je tekla pašteta

30-07-2018 12:20

FORUM “VLASINA” 2018.

Da li bih se prijavio sledeće godine? Bih! Ali, poneo bih hranu za svih osam dana, dva puta više novca nego sada, litre i litre vode i celu tuš kabinu. Ili da se nadam da ću dobiti normalan obrok samo ako neki ministar dođe i dogodine, kao što je bio slučaj ove.

Luka Šarčević

Od Milane, devojke koja je do nedavno bila aktivista u Kancelariji za mlade Grada Subotice, prvi put sam čuo za Forum “Vlasina”. Posetioo sam veb-sajt i pročitao nekoliko članaka, što mi je bilo dovoljno da me forum zainteresuje. Pre prijavljivanja stupio sam u vezu sa nekoliko osoba koje su bile na Vlasini 2016. i 2017. godine.

Njihova mišljenja su bila podeljena. Neki su govorili da je forum bio prilično loše organizovan, dok suga drugi hvalili i predlagali mi da se obavezno prijavim.

Prvi problemi započeli su nekoliko dana pre polaska - nije se znalo hoćemo li imati organizovan prevoz iz Subotice, kako je ranije najavljeno. Učesnici su se morali sami uključiti u organizaciju prevoza, kako bi uopšte stigli na Vlasinu. Dva dana pred polazak saznajemo da ćemo ipak imati prevoz. Pakujemo stvari i spremamo se za put.

Ponedeljak je, autobus polazi iz Subotice. U Novom Sadu prelazimo u drugi autobus. Potom sledi druga loša vest. Na sred puta ka Vlasini saopštavaju nam da večera neće biti na vreme gotova. Autobus će stati u Surdulici, kako bismo sebi kupili paštete od našeg novca.

Ovo je bio prvi put da je prekršeno obećanje o tri obroka dnevno. Kada smo konačno, nakon 11 sati vožnje, stigli na Vlasinu, dočekao nas je neraščišćen teren. Morali smo da čekamo još oko sat vremena kako bismo podigli svoje šatore.

Drugi dan smo za doručak u 9 časova imali pola vekne hleba sa tri koluta paradajza, 5 kolutova krastavca i 2 tanka lista slanine. To ne bi bio problem, da sledeći obrok nismo dobili isti dan u 20 časova - pola vekne hleba i paštetu. Pravi bezobrazluk usledio je isto veče oko 23 časa. Šest i po kašika pasulja u plitkom tanjiru.

Da ne dužim, tih sedam dana venama nam je tekla pašteta. Neko je otvarao vrata svoje vile, neko novu banku, a ja konzervu. E, živote, jetrena pašteto!

Nisu štedeli na hlebu. Dobijali smo ga u velikim količinama za doručak, ručak i večeru. Obroci su svakodnevno kasnili, na meniju je bilo skoro stalno jedno te isto. Tri puta sam pešice išao desetak kilometara kako bih kupio dodatnu hranu u prodavnici, uključujući voće.

Priroda je prelepa. Pored toga što je na ulasku u jezero mulj, a narednih deset metara ti se po telu motaju alge, jezerska voda je čista i topla. Planine se protežu na sve strane, vazduh je čist i svež.

Noći nisu preterano hladne, a od organizatora smo dobili po ćebe i vreću za spavanje. Vreme nas nije baš poslužilo. Imali smo tri godišnja doba - samo nam je sneg falio. Već drugi dan sam izgoreo na suncu. Četvrti dan sam bio mokar do gole kože zbog kiše koja je padala od jutra do sutra.

Bio sam na nekoliko predavanja. Neka su bila zanimljiva, a neka su bila dosadna i čisto gubljenje vremena. Najviše mi se svidelo predavanje o kriptovalutama i "Kako napisati dobar si-vi".

Još jedna važna stvar koju nam organizatori nisu obezbedili na vreme bili su tuševi. Postavljeni su tek četvrti dan. Cisterna sa pijaćom vodom stigla je treći dan. Kao što je rekla moja komšenica iz susednog šatora: "Nije preživljavanje kada živiš u Srbiji s minimalcem, već kada dođeš na Forum “Vlasina”!".

Kamp je napustilo više od tridesetak učesnika, zbog neispunjenih osnovnih uslova. Hrana, voda i tuševi su nešto osnovno. Svi koji su otišli, otišli su autostopom.

Pronašao sam na Vlasini mnogo zanimljivih prijatelja. Dve devojke sa Kosova i Metohije, dve iz Kragujevca, jedan momak iz Niša, pa dve Beograđanke i vršnjaci mojih godina iz Crvenog krsta. Kad smo već kod Crvenog krsta, vredi reći da su oni jedini mogli da pruže medicinsku pomoć, ali nisu imali medikamente, pa mi je komšenica povraćala celo prvo veče.

U povratku kući se pokvario autobus, pa smo se raspodelili u kombije i oko 2 ujutro stigli u Suboticu.

Da li bih se prijavio sledeće godine? Bih!

Ali, poneo bih hranu za svih osam dana, dva puta više novca nego sada, litre i litre vode i celu tuš kabinu. Ili da se nadam da ću dobiti normalan obrok samo ako neki ministar dođe i dogodine, kao što je bio slučaj ove.

Da sumiram... Forum “Vlasina” je divna ideja koja okuplja mlade ljude iz naše zemlje u cilju njene promocije, deljenja međusobnog znanja i sticanja novih poznanstva i prijateljstva. Organizacija je loša i ako planirate da se prijavite, obavezno ponesite barem 3.000 dinara. Ovo je bilo jedno divno letovanje (čitaj: preživljavanje) na Vlasinskom jezeru!