HALO, BING...

Subotička renesansa

05-12-2018 19:41

Grad mora da postane slavska trpeza kojoj se prinosi, umesto što je pojilo za stranačke prasiće. Preokret možemo da načinimo samo ako najkvalitetniji među preostalim Subotičanima, iz svih stranaka i organizacija, postignu konsenzus dobre volje, okupljaući se oko vrline, kulture, zajedničkih vrednosti i opštih, umesto ličnih interesa koji nam razaraju grad

 

Branko M. Žujović

 

Jeste li skoro čuli da se negde razgovara o budućnosti, preko horizonta sledećih izbora? Da se negde, na nekom vedrom forumu, stvarnost pomešala sa optimizmom stvaralačkog naboja?

Naravno da niste.

Ovo što imamo je zavođenje za izbore, kao za Goleš planinu. Iza sledećih izbora, budućnost je ispod cenzusa.

Kada kucne čas i osetite da se u vama budi nešto nalik smislu, prepoznaćete taj blaženi trenutak po tome što odjednom niko oko vas više neće izgovarati besmislena opšta mesta da zaseni prostotu i tanko obrazovanje. Fraze će se odjednom razbežati kao pacovi po kanalizaciji.

Govorim o subotičkoj renesansi, obnovi subotičkog varoškog duha.

Jeste li se ikada, recimo, usudili da zamislite Suboticu sa novim lakim šinskim sistemom javnog prevoza, spregnutim sa klasičnom železnicom? Izgledao bi taj tramvaj futuristički, šmekerski. Za nostalgičare i ponekog Kineza sa foto-aparatom, s vremena na vreme, provozala bi se i stara kola.

Mreža koloseka prostirala bi se od Crvenog sela do Palića, sa mogućnošću da se prevezete do Sombora i Segedina. Krak ka Aleksandrovu omogućavao bi putovanje dalje, ka Bačkoj Topoli ili čak do Novog Sada.

Umesto smrdljive kolone automobila ujutro u centru grada i Malom Bajmoku, ponovo bismo imali kolone biciklista, kao da smo u Holandiji. Saobraćajna gužva u gradu sa nepunih sto hiljada stanovnika čitava je tragedija.

Negde sam već napisao da samo primitivci gužve u saobraćaju doživljavaju kao dokaz napretka. Kako bi Subotica izgledala da ima milion ili deset miliona stanovnika, ako sa saobraćajem devedesetak hiljada duša ne može do kraja da se izbori?

Drapšinova i ostale kaldrmisane ulice, umesto u parkinge, pretvorene bi bile u umetničke, zabavne i ugostiteljske zone. Štrosmajerova bi postala pešačka zona...

Na malom subotičkom univerzitetu dominiraju katedre posvećene visokim tehnologijama i humanističkim naukama. Grad postaje stecište mladih iz drugih gradova i država. Najumniji među nama razgovarali bi o vizijama razvoja, umesto što "najsposobniji" pretaču nasleđe generacija u svoja dvorišta.

Smatrate da je sve ovo, i još dosta toga pride, nemoguće da se desi u našim životima? Jeste, nemoguće je.

Nemoguće je zato što većina još uvek ne veruje u sebe. Ponajmanje u svoj grad i svoju zemlju. Tačnije, većinu su ubedili da je doživotno osuđena na maltretman profesionalnih foliranata. Napredak su preselili iz života na televiziju i logotipe, to je naš usud!

Međutim, subotička renesansa je nemoguća tačno onoliko koliko je do pre dve godine bilo nemoguće da se zamisli kako gradonačelnik Subotice nekome preti, poput uličara u faveli. Da ste to ispričali nekome pre deset godina ismejali bi vas, a pre pedeset godina bi vas smestili zbog takve priče u ludnicu.

Grad, dakle, moramo da pretvorimo u slavsku trpezu kojoj se marljivo prinosi, umesto što je mutno pojilo za stranačke prasiće. Preokret možemo da načinimo samo ako najkvalitetniji među preostalim Subotičanima, iz svih stranaka i organizacija, postignu konsenzus dobre volje, okupljaući se oko vrline, kulture, zajedničkih vrednosti i opštih, umesto ličnih i partijskih interesa koji nam razaraju grad.

Udruženje "Slobodan grad" i naš sajt zdušno se zalažu za subotičku renesansu. Da bismo stigli do nje, prvo moramo da povratimo veru, zatim da je zamislimo, imenujemo i opišemo, ma koliko nam izgledala nemoguća.

Ono što ne možemo da zamislimo, naime, svejedno nikada neće ni postojati.