HALO, BING...

Pera pisar iz administrativnog

10-01-2019 11:03

Logička postavka da je sve u redu i potaman dok sočno i bez argumenata pljujemo druge, a da zaboli tek kada nas ti drugi suoče sa neprijatnim činjenicama o nama, nešto je što botovi treba da prevaziđu, a ne njihove žrtve

 

Branko M. Žujović

 

Kada bi Branislav Nušić danas ispočetka pisao "Gospođu ministarku", Pera pisar iz administrativnog bio bi bot vladajuće stranke. Kako bi samo stari dobri Nušić razigrao taj lik, scenski relaksiran od moralnih skrupula srpskog građanskog društva s početka prošlog veka! Koliko bi lik Pere pisara bio živopisniji i smešniji, ali i tragičniji, da nam je Pera savremenik!

Pera pisar danas bi se zvao Pera Pantelinac.

U političkom smislu marginalna pojava, Pantelinac ni po čemu ne bi bio vredan pomena u ovom komentaru, da nije po sredi jedan od glavnih subotičkih botova o kom smo juče pisali.

Pantelinac je osoba koja mirne duše, bez provere, imalo obzira i griže savesti, prenese na internetu da je neko plaćenik hrvatsko-albanske mafije, a sutra se, insinuirajući, javno zapita od čega taj neko i njegova porodica žive i tako redom.

Obaška to što se ova dva botovanja logički potiru, svedočeći da je botu do stvarnosti i društvenih normi stalo koliko do prethodnog političkog uverenja. Suština je sadržana u tome da botu uopšte nije stalo do istine, niti do žrtve, njenih osećanja i osećanja žrtvinih bližnjih. Ta vrsta botovanja je pokušaj informativnog ubistva ličnosti s predumišljajem.

A onda se dogodi preokret.

Delovanjem trećeg Njutnovog zakona stvar se silom reakcije prelije preko zadatog okvira informativnog kupleraja u rasponu od društvenih mreža do objava na različitim portalima i uopšte zanata koji kolokvijalno nazivamo najmlađom profesijom na svetu. Bot dospe pod žarko osunčanu lupu javnosti.

U našem slučaju, Pantelinac u medijima biva suočen sa nespornim činjenicama: da je jedan od glavnih botova u gradu i da mu se otac, prvo na Specijalnom sudu za organizovani kriminal, a potom na Apelacionom sudu u Beogradu, suočava sa teškom optužbom za pokušaj plaćenog ubistva na Kipru.

Sada subotička javnost pita njega, vrlo određeno i utemeljeno: šta ti to radiš, građanine Pantelinac i kakav to hleb zamalo da okusi tvoja porodica?

Sa druge strane je najpre muk.

Potom, bot počinje da cmizdri kao trudna Štrumfeta. Doživljava metamorfozu, postaje Kalimero. Panično telefonira zajedničkim poznanicima. Dok im se patetično žali na "nepravdu" koja mu se nanosi, kao poslednji jadnik pruža telefon ka svojoj majci koja, prema njegovim rečima, neutešno plače zbog toga što se o njenom sinu tako piše. Potom, preti advokatima i tužbama.

Pita se u čudu, kukajući, šta ga je to snašlo ni krivog ni dužnog, otkud sve te činjenice po medijima i na internetu, kad nije ni kročio iz stranačke Nedođije. Samo se malo poigrao sa nečijim životima, a mi tako...

Logička postavka da je sve u redu i potaman dok sočno i bez argumenata pljujemo druge, a da zaboli tek kada nas ti drugi suoče sa neprijatnim činjenicama o nama, nešto je što botovi treba da prevaziđu, a ne njihove žrtve. U procesu prevazilaženja ove etičke anomalije spremni smo zdušno da im pomognemo i motivišemo ih.

Peru pisara upamtili smo po komičnoj nategnutosti kada se pojavi na sceni, moleći da ga se sete kada formiraju novu vladu. Peru Pantelinca treba što pre zaboraviti ili pronaći nekog zaludnog ovovremenog Nušića, da se pozabavi njegovom epizodom koja će ostati epizoda kao takva.