Mladi govore

Zašto mi je bilo lepo u Školi ljudskih prava za mlade?

15-08-2018 14:55

Dok u redovnoj školi po čitav dan čačkam mobilni telefon i odbrojavam minute do zvona, ovde sam prvi put nakon dugo vremena zaistao imao želju da slušam i naučim što više mogu

Luka Šarčević

U organizaciji Inicijative mladih za ljudska prava i Helsinškog odbora, prva Škola ljudskih prava za mlade trajala je od 16. do 21. aprila 2018. godine. Malo je reći da sam bio očaran svime što se dogodilo u tih prolećnih šest dana.

Nakon što sam saznao da se objavljuje konkurs od mladih i vrlo simpatičnih devojaka iz Inicijative mladih za ljudska prava, nisam se dvoumio ni u jednom momentu. Konkurs sam popunjavao nekoliko dana i dobro razmislio o svemu, jer sam znao da će se prijaviti još mnogo mojih vršnjaka, a mogućnost da se bude izabran za učešće nije tako velika.

Predložio sam još nekim vršnjacima da se prijave, što su oni i učinili. U međuvremenu sam čuo da se, nezvanično, prijavilo oko 100 kandidata, a da prolaz ima samo 20. Bio sam stoga skoro siguran da neću dobiti priliku.

Ipak, i mene i mog najboljeg druga je potpuno iznenadio imejl koji nam je stigao nekoliko dana pre početka škole - prošli smo! Odmah zatim, dobili smo “infopak” sa sugestijama i uputstvom, kao i brojeve telefona za kontakt ako nam bilo šta zatreba.

Put, hrana i smeštaj bili su za nas besplatni, baš kao i na Forumu “Vlasina". Ali ne, nismo gladovali i razmišljali hoćemo li sutra imati šta suvo da obučemo. Svaki detalj u organizaciji prve Škole ljudskih prava za mlade bio je perfektno planiran! Hrane je uvek bilo više nego što nam treba. Bila je često ukusnija nego kod kuće. Bili smo smešteni u hostelu “Fine+” u samom centru Beograda, tri minuta od Knez Mihailove, a sobe su bile odlične.

Glavni cilj ove škole je sticanje novih znanja i proširivanja vidika. Inicijativa mladih za ljudska prava i Helsinški odbor su nam želeli predstaviti svoje viđenje ratova devedesetih. Sva predavanja su bila u Kući ljudskih prava, pet minuta od hostela. Počinjala su odmah nakon doručka, u 10 časova. Trajala su do 19 časova, ali moram napomenuti da niko iz ekipe ni u jednom trenutku nije bio umoran, niti mu je bilo dosadno.

Program je osmišljen tako da sadrži taman onoliko pauza koliko je potrebno. Svakog dana posećivali smo neku ustanovu. Pred večeru smo imali svima omiljen Forum teatar s Demirom Mekićem. Skoro sve teme koje smo obrađivali su mi bile interesantne tako da sam mnogo naučio.

Učili smo o konvencijama, predrasudama i stereotipima, ljudskim pravima, revizionizmu u istoriji, o tome ko su branitelji ljudskih prava i naučili smo da se suočimo s prošlošću. U sklopu Škole smo posetili Kancelariju za ljudska i manjinska prava u Palati pravde, Savet Evrope i LGBTQ+ organizaciju :Da se zna" u kojoj smo se najduže zadržali jer nam je tamo bilo najzamiljivije. Bilo je to dobrim delom i zbog “Dunje”, psa koji je bio u kancelariji.

Poslednjeg dana imali smo priliku da osmislimo akcije koje bismo sproveli u svojim lokalnim zajednicama kada se vratimo, upotrebivši znanje koje smo stekli. Dok u redovnoj školi po čitav dan čačkam mobilni telefon i odbrojavam minute do zvona, u Školi ljudskih prava za malde sam prvi put nakon dugo vremena zaistao imao želju da slušam i naučim što više mogu.

A društvo... Društvo je bilo fenomenalno! Divno je bilo upoznati ih sve, iz različitih gradova, različitih interesovanja i religija, a opet mlade ljude širokog uma koji su spremni da nauče nešto. Svako veče organizovali smo žurke po sobama, pevali i družili se, prosto je bilo divno.

Zajedno smo šetali gradom u bilo koje doba i išli u kafiće, sedeli na zidu Kalemegdana gledajući u noć, a onda sve to fotografisali kako bismo atmosferu dočarali onima koji nisu želeli da se prijave. Želeo bih ovim teklstom da pozdravim svakog ponaosob ko mi je u Beogradu ulepšao šest najboljih dana u ovoj godini, zbog kojih sam zaplakao na putu ka Subotici.

Hvala Nedo, Andrija, Andrea, Marija, Naida, Davide, Jovane, Mina, Ela, Marko, Irena, Vladislava, Emire, i naravno Igore. Nadam se da se vidimo!

Moja najtoplija preporuka je da pratite http://yihr.rs jer je ovo bila samo prva u nizu održanih Škola. Biće ih još mnogo i zato nemojte propustiti priliku da provedete tamo svojih 7 najlepših dana u godini. Čast mi je što sam alumnista Škole ljudskih prava za mlade, a sada se već spremam na sledeći trening u septembru. Do tada, ne zaboravite da pročitate moje viđenje "Foruma Vlasine" na Slobodnoj Subotici.