Ideje

Zašto treba da vratimo civilnu zaštitu

02-02-2019 09:40

Očita je potreba da se obnovi ovakav način organizovanja građanstva, radi poboljšanja opšte sigurnosti. To, naravno, iziskuje troškove, ali oni su više puta manji nego saniranje nastalih šteta od poplava, leda i požara.

Đorđe Branisavljević

Zima je i led na Dunavu i Savi mogao bi ponovo da zapreti mogućim razaranjem. Otapanjem se led jače pokreće. Nastaje opasnost po splavove i plovne objekte. Tu je i opasnost od poplava.

Svi ti događaji se odvijajau pred „brižnim okom“ nestručne vlasti koja nema ama baš nikakav način adekvatnog reagovanja. Zašto je to tako?

Odgovor je vrlo jednostavan.

Mi ne samo da smo ukinuli vojsku, već smo ukinuli i civilnu zaštitu. To je nekada bila snažna organizacija usmerena na sva moguća reagovanja prilikom vremenskih nepogoda. Imali smo obučene jedinice protiv požara, poplava, zemljotresa, spasilačke službe za hitne intervencije, gorske službe spašavanja, ronioce, čamdžije i još dosta toga.

Bili su to ljudi poslearmijski, sa takozvanim ratnim rasporedom u jedinicama civilne zaštite, po svojim specijalnostima. Bilo je tu naravno i raznih propusta: držanje opreme u skladištima na štetu trenutne opremljenosti jedinica, veoma mali broj vežbi sa pravim supozicijama, neažurirani spiskovi po jedinicama...

Dešavalo se da je čovek već davno u penziji, a vodi se kao ronilac u sastavu civilne zaštite. Oprema koja se nije upotrebljavala, kao nova je bila na broju u skladištu, a kada je trebalo da se upotrebi ispostavljalo se da je trula (na primer, ronilačka odela i razna oprema od gume).

Pored svih ovih evidentnih nedostataka, civilna zaštita je bila jedna organizovana institucija koja je mogla da reaguje po potrebi, brzo i relativno efikasno.

Ronilačka jedinica za hitne intervencije u sastavu je imala 16 ljudi. Imala je na raspolaganju helikopter i svu potrebnu opremu. Mogla je da interveniše za 45 minuta u bilo kom delu Vojvodine. To su bili visoko sposobni ljudi iz ovdašnjih ronilačkih klubova.

Danas je od svega toga ostalo samo sećanje, gorko i neskriveno nostalgično. Neko još procedi kroz zube psovku kada se priseti tadašnjih vremena punih entuzijazma i današnjeg nemara vladajućih struktura. Mislim da oni nisu ni svesni toga šta su uradili, no glupost ih ni u kom slučaju ne opravdava.

Očita je potreba da se obnovi ovakav način organizovanja građanstva, radi poboljšanja opšte sigurnosti. To, naravno, iziskuje troškove, ali oni su više puta manji nego saniranje nastalih šteta od poplava, leda i požara.

Plitke su današnje glave. Primećuju nevolju samo kada im se raskvase opanci.

Na poslednjoj masovnoj intervenciji, prilikom poplava u Obrenovcu i širom Srbije, istakli su se ronilački klubovi koji su donosili sopstvenu opremu, gumene čamce, konopce i sve što su mislili da će im zatrebati.

Bili su brzi, efikasni i istrajni kako dolikuje onima koji se dohvate spasilačke aktivnosti. Klubovi kao što su Apatin, Bela Crkva, Spatrak Subotica, beogradski klubovi „Svet ronjenja“... Klubovi iz Paraćina, Niša, Kručevca... Svi su bili spremni za intervenciju svojom opremom i entuzijazmom koji očito nije ugašen na našim prostorima.

Sve je to bila inicijativa građanstva. Vlada i vojska su smušeno krenuli u ovu trku sa vodenom bujicom. Bilo je mnogo dobrovoljaca koji su prebačeni autobusima, ali pošto je bila vrlo slaba organizacija nije se znalo gde idu, kako da budu raspoređeni i tek tada ih je snašlo još sto čuda. Žalosno je da su neki došli da pljačkaju po kućama, ali su uglavnom pohapšeni i razjureni.

Danas smo opet u velikoj neizvesnost, jer ne znamo šta nas čeka i kako da se valjano pripremimo. Opet će biti stihijskog rešavanja problema. Svi resursi su rasprodati ili devastirani.

 

 

 

 

Subotica 31.01.2017. Đorđe Branisavljević