Intervju

Osnovni kapital čoveka su hrabrost i čast

06-02-2019 19:13

VLADIMIR POLOVINA, PREDSEDNIK UDRUŽENJA "SLOBODAN GRAD"

Koliko se moramo baviti svojim ličnim napredovanjem, moramo se baviti i kontekstom u okviru kog se to napredovanje manifestuje. Karijera i društveni angažman moraju ići ruku pod ruku. Sve što nema meru je patološko stanje u kom više nismo svoji gospodari, već eksploatisani.

Branko M. Žujović

Za Vladimira Polovinu prvi put sam čuo kad i većina građana Srbije: 17. avgusta 2017. godine. Toga dana, Polovina je licem nasrnuo na šake jednog duboko nesrećnog, kerberskog sveta. Taj incident, čiji će se vinovnici, na sramotu Srbije, izvući vrlo jeftino, uz stranački ukor pred isključenje, predstavlja ugaoni kamen lokalne subotičke politike. Subotica pre tog incidenta i posle njega više nije bila ista.

Slobodnomisleći ljudi počeli su da se okupljaju posle tog incidenta i nekoliko meseci kasnije nastali su sajt Slobodna Subotica i Udruženje "Slobodan grad".

Povod za intervju sa Polovinom su predstojeći protesti. Pokušali smo u razgovoru sa njim da odgonetnemo šta Subotica treba da poruči na protestu, ali i šta Subotica u stvari treba da bude.

Zašto Slobodan grad, kao udruženje, nije podržalo subotički protest najavljen za petak?
VP: Članstvu Slobodnog grada nije do kraja jasno ko je zaista organizator, a još manje su nam jasni javno izneti ciljevi, kao ni stvarne namere. Pitanje organizatora je sporno zato što u gradu postoji deklarativna opozicija, koja je u stvarnosti čini maligno tkivo na gradskom organizmu zajedno sa ekipom Bogdana Labana. Tu pre svega mislim na Sašu Vučinića. Da ne idem sada dalje, neka on ostane paradigma svih tih ljudi. Jasna je namera te ekipe. Siguran sam da su te, nazovi opozicione snage, u Subotici zdušno pomognute od lokalnog SNS-a, kako bi jednog dana, promenom vlasti, njihovo ekonomsko carstvo ostalo nedodirljivo. Saša Vučinić poslednjih meseci želi da se nametne kao opozicionar. Dok nam ne bude sasvim jasna njegova uloga u ovim protestima, mi u njima ne možemo zvanično, kao organizacija, da učestvujemo, već isključivo kao pojedinci, po ličnom nahođenju.

Što se tiče ciljeva protesta, smatram da protest mora biti subotički, a ne preslikan beogradski. Slobodan grad ima podužu listu razloga za protest, kao što su, pre svega, nepotizam, sprega kriminala, gradske vlasti i tužilaštva ili otimanje novca Subotičana kroz reketiranje u javnim nabavkama.

Pitanje stvarnih namera je pitanje šta mi hoćemo da postignemo ovim protestom. Kakav ishod očekujemo, pa da možemo reći da je protest uspeo? Da li je to smena Vučića u Subotici? Ispada da je to reper uspešnosti. Iako je Vučić zaista problem, Slobodan grad neće dozvoliti da se kroz njega operu svi oni koji su tako predano utabali put Vučiću. Protest mora biti poluga podizanja svesti i naših kriterijuma na šta pristajemo, a na šta ne. Protestujemo zbog sebe sve dok nam se u mozak, u habitus, ne usadi da ne tretiramo sebe kao roblje, a da se istovremeno divimo budalama kojih u stvari uopšte ne treba da se plašimo.

Na osnovu čega Slobodan grad misli da iza protesta, u stvari, stoji lokalni DS?
VP: Mislimo to na osnovu uveravanja ljudi iz Saveza za Srbiju i na osnovu onoga što je sam Danijel Kovačić rekao. Tačnije, nije rečeno da iza protesta stoji lokalni DS već Danijel Kovačić, a mi Danijela Kovačića vidimo kao lokalni DS. Slobodan grad nema problem sa Danijelom Kovačićem, naprotiv. Imamo problem sa njegovim vrhom stranke i sa braćom Dulić koje vidimo kao potencijalne finansijere čitavog poduhvata. Ukoliko se Danijel Kovačić javno izjasni da je njegov predsednik Gradskog odbora politički i društveno nedostojan bilo kakvog uticaja, kao duboko nečasna ličnost, i to isto ponovi za Olivera i Modesta Dulića, mi bismo smatrali da više ne postoji opasnost da se subotička hobotnica, interesna kriminalana zajednica, jednog dana održi i konsoliduje kroz ustoličenje njenog, nazovi opozicionog krila. Ovako, prosto moramo da imamo zadršku.

Da li je po vama DS opozicija u Subotici i uopšte, kakva je priroda delovanja DS? Kakav je njihov odnos prema Gradskoj kući?
VP: Podržavamo protest pojedinačno, ali ne i organizaciono upravo zbog prirode delovanja lokalnog DS i subotičke kriminalne hobotnice. Građani su kaznili vlast DS u Subotici, a potom se ispostavilo da su ponovo isti ljudi na vlasti. Bili su kažnjeni na izborima kao DS, ali sada su SNS ili ko zna šta još. Zdušno kritikuju sopstveni rad iz vremena kada su bili članovi DS. Što su veću odgovornost imali, to su sada glasniji u kritici! Ono što mogu lično da posvedočim, i što mi je pred svedocima Vučinić rekao, jeste da je on veoma veoma dobar prijatelj Bogdana Labana i da nikada neće učiniti ništa protiv njega. Primećujete svakako da u ciljevima i povodima subotičkog protesta nema ni reč o Labanu. Čekajete, za Subotičane je Vučić Laban, a Laban je Vučić. Kako Vučinić može da ide na protest u Beograd, a na "Oktober fest" u Nemačku sa Labanom?

Kolika je stvarna opasnost da doživimo i četvrti talas pacova partitokratije, ako računamo da su prva tri bila u DSS, DS i SNS?
VP: Nemojte imati dilemu hoće li se to desiti. Prosto, postoji obostrana volja. Što bi rekli čelnici Saveza za promene u jednom razgovoru, kako vi mislite da popunite sva ta mesta koja vam sleduju, ako nemate "ljude"? Pokušali smo da odgovorimo: pa konkursom! Proces koji pominjete već je počeo. Vidite ga na lokalu. "Elita" koja je u SNS-u počela je da kupuje akcije Saveza za Srbiju.

Ko je sve danas prava opozicija u Subotici i zašto?

VP: Prava opozicija su sve organizacije i pojedinci koji ne stišavaju ton kada se izgovori "Laban" ili "Vučić". Tako ćete ih prepoznati. Organizacija ima zaista mnogo. Posebno bih naveo Mađarski pokret i zavičajna udruženja. Njih bi posebno naveo, jer prosto imaju staža u iznošenju svojih viđenja hrabro i bez kalkulacija.

Šta milite o građanskim inicijativama koje su nikle po Srbiji?
VP: Građanske inicijative, što bi rekao Momir Stojanović, jesu budućnost Srbije. Srbija mora, pošto poto, da bude decentralizovana. Mislim da su građani toliko puta prevareni od profesionalnih promotera određenih politika, da je jedini spas da shvate da njihov posao neće niko završiti umesto njih, a u njihovu korist. Građanske inicijative vidim kao obavezan, društveno koristan rad, kako bismo živeli u koliko toliko normalnim okolnostima. Koliko su zaista te inicijative snažne, vidite po tome koliko se nalaze na koordiniranim udarima ljutih političkih protivnika, jer one prosto dovode u pitanje sistem na kome tako lagodno egzistiraju sve politčke partije.

Šta je to suštinski novo što Slobodan grad nudi Subotičanima?
VP: Slobodan grad je ispitivanje i preispitivanje lokalnih društvenih okolnosti. Nudimo beskompromisnost i kidanje svih kompenzacija koje su dovele do ovako učmale situacije u gradu koja se do juče, do pojave sajta Slobodna Subotica, nije smela javno komentarisati. Naš cilj je da pošto poto iznošenjem i komentarisanjem svih marifetluka, ja tu čak ne bih rekao ni vlasti, već jedne grupe pojedinaca, poremetimo zločinački ekvilibrijum u gradu, a potom pozovemo što više aktera da konsezusom uspostavimo novu ravnotežu, ali na polzu svih naših građana. To nije opciono, to je naša misija. Od toga nećemo odustati, jer nećemo odustati od sebe, rešenosti da ovde živimo i ovde podižemo decu.

Posao koji nam predstoji nije "glasaj za ovog ili onog". Posao je da izgradimo zajednicu, sa njenim vrednostima. U takvoj zajednici, Bogdan Laban, Saša Vučinić, Oliver i Modest Dulić bi se odselili zbog pritiska javnosti i zbog gubitka časti, a ne mi i građani koji masovno odlaze u inostranstvo. Slobodan grad Subotici nudi iskustvo pobune običnog građanina. Nudimo sliku vlasti koja drhti pred onima za koje je, do juče, tvrdila da su niko i ništa. Najveće oružje u rukama vlasti je um potlačenih. Mi nudimo rešenost da zajednički tražimo novi, drugačiji um.

Kako se Slobodan grad finansira?
VP: Još uvek samo od članarina. Nudimo i rekalamni prostor na sajtu Slobodna Subotica, koji beleži sjajnu posećenost, ali skoro da niko nema hrabrosti da se oglasi. Kada se ukaže prilika, sami ili sa drugim organizacijama učestvujemo u projektima koji se tiču razvoja društva u najširem smislu.

Naša želja je da tokom naredna dva meseca u potpunosti prilagodimo svoj statut potrebama funkcionisanja, da napravimo internetsku prezentaciju i krenemo u kampanju prikupljanja sredstava. Ideja je da objasnimo građanima da je naš rad upućen na opšte dobro lokalne zajednice i da je jedan ovakav servis dragocen za zajednicu. Od pažljivog praćenja javnih nabavki, do raskrinkavanja pljačkaških projekata u gradu svi imamo koristi. Želja nam je da motivišemo ljude da uđu u našu organizaciju, u jednu od naših sekcija koje se bave određenim aspektima društva, ali i da motivišemo ljude da budu donatori ili sponzori naše organizacije.

Naš stav je da bismo voleli da ne zavisimo od velikih donatora. Kada bismo razvili našu organizaju u punom kapacitetu, za njeno funkcionisanje bilo bi potrebno oko sto hiljada dinara mesečno. Najviše bismo voleli da stotinak Subotičana prepozna našu vrednost i da nam doniraju mesečno hiljadu dinara, nego da učestvujemo na konkursima na kojima ciljano moramo da pišemo i kandidujemo ono što donator želi da čuje, čime bismo postepeno gubili integritet.

Koje ste projekte do sada ponudili Subotici?
VP: Osnovali smo slobodan medij kakav je Slobodna Subotica. Deca iz skromnijih porodica pohađaju besplatnu školu engleskog jezika. Organizovali smo razgovore o kulturi u gradu. Organizovali smo više tribina, gostovanja i koncerata. Pokrenuli smo posao organizovanja prevoda knjiga važnih za Subotičane. Vraćamo u žižu javnosti zaboravljenje velikane Subotice...

Kako se okončala (i da li je) vaša sudska epizoda u vezi napada koji ste doživeli od subotičkog gradonačlenika dr Bogdana Labana i njegovih ljudi?
VP: Bogdan Laban se nagodio sa tužilaštvom. Da naglasim, to ne znači da sam ja dao bilo kakav pristanak za to. Mene su isto ono veče uhapsili tobože zbog ugrožavanja bezbednosti gradonačelnika i zbog, pazite ovo, fizičkog napada na njega i navodnog vređanja. Navodno sam mu vređao crnogorsku majku i ne znam šta još. Zbog toga mi je tužilaštvo, posle devet meseci, ponudilo isti oportunitet, da priznam krivično delo proganjanja. Dakle, trebalo je da priznam delo zbog kog uopšte nisam bio uhapšen, što sam odbio. Postupajuća tužiteljka potom mi je zapretila da će "dalje da istražuje, pa ko zna šta će pronaći" i "za šta će me na kraju optužiti". Dakle, to je bilo opciono, to je ta sprega tužilaštva, politike i kriminala.

Taj incident bio je, po mnogima, ugaoni kamen subotičke političke scene. Može se reći da je to bio začetak lokalne političke inicijative. Ljudi su na neki način shvatili da se ne isplati trpeti primitivizam i nasilje. Da li je danas manje straha u Subotici nego u leto 2017?
VP: To je sjajno poslužilo kao jedan politički performans koji na koncu katarzično stavlja do znanja običnom čoveku da je on gospodar, a da političari postoje na magli. Oni zaista nemaju ništa. Osnovni kapital čoveka su hrabrost i čast. S tim u vezi, manje je straha i više je bunta. Moramo sebe tretirati sa poštovanjem. To je recept, da političare učinimo našim slugama.

Šta se u međuvremenu dešavalo sa vašom akademskom karijerom?
VP: Moja akademska karijera je shodno svemu stagnirala, ali isključivo sa ciljem traženja odgovora i balansa u pitanju: da li je bilo smisla biti karijerista u, na primer, nacističkoj Nemačkoj? Koliko se moramo baviti svojim ličnim napredovanjem, moramo se baviti i kontekstom u okviru kog se to napredovanje manifestuje. Karijera i društveni angažman moraju ići ruku pod ruku. Sve što nema meru je patološko stanje u kom više nismo svoji gospodari, već eksploatisani. Društvena aktivnost bez karijere, sa druge strane, čini vas Aleksandrom Vučićem ili Sašom Vučinićem. Laban je, sa druge strane, ostvareni policajac totalitarnog sistema, jedino ako neko može da mu prenese da je u međuvremenu taj sistem nestao, a on postao gradonačelnik.

Kako bi Subotica mogla da izgleda za deset godina, a kako za pedeset?

Kao polje maslačaka koje je vetar ruzduvao da bi potom nastale hiljade novih maslačaka.