Grad

Štimanje klavira i termina

20-08-2018 12:05

Kako se koncert svetski poznatog pijaniste spontano sudario sa Festivalom „Interetno”

 

Halo, toranj Gradske kuće! Ima li pilota u našem avionu? Ako niste u stanju da upravljate Velikom većnicom, kako tek upravljate gradom?

 

Branko M. Žujović

 

Dvadeset prvog juna ove godine gradska uprava je za dvadeset šesti avgust odobrila besplatno dvočasovno korišćenje Velike većnice Gradske kuće organizatorima koncerta svetski poznatog pijaniste Andreja Ivanovića, koji u naš grad dolazi po prijateljskoj liniji, bez ikakve institucionalne podrške. Da nije privatnog poznanstva, maestro bi vrlo teško pronašao Suboticu na mapi gradova u kojima inače nastupa: Njujork, Moskva, Peking, Sankt Peterburg, Šangaj, Tokio, Pariz, London, Berlin...

Početkom aprila, zvanična Gradska kuća odobrila je prijavu organizatora Festivala “Interetno” koji neguje sasvim druge akorde i traje više od decenije i po.

Od početka aprila do 21. juna u Gradskoj kući, koja bi pažnjom kontrole leta trebalo da prati raspored dešavanja u oblasti kulture u gradu, jednostavno dremaju. Dremku prekida Radiotelevizija Vojvodine koja je jutros izvestila da će, po okončanju festivala ispred Gradske kuće u 20 časova, u isto vreme nastupiti Andrej Ivanović, ali unutar Velike većnice. Ništa neobično, time bi šarolika kulturna ponuda našeg grada bila na velikom, zaista velikom dobitku.

Ali, ne lezi vraže!

Program festivala treba da bude nastavljen do kasno u noć i o tome su organizatori, predvođeni gospodinom Belom Bodrogijem, gradsku upravu uredno obavestili.

Etno zvuci iza staklenih leđa Marije Terezije u tom slučaju bi se vrlo neprijatno pomešali sa Šopenovim i Rahmanjinovim akordima direktno ispod nje.

Gradska ministarka kulture, gradonačelnikova školska drugarica, ali ne sa univerziteta, zove me istog časa. Tačnije, zove me posle tačno godinu dana nakon što sam joj predočio mogućnost da veliki umetnik, možda, može da poseti Suboticu i u njoj koncertira, za šta očigledno nije bila zainteresovana jer mi se do danas više nije bila javila na telefon. Pre toga, Bodrogiju ona kaže da je čula “da će biti održan neki koncert”.

Gospođa ministarka osipa baražnu paljbu preko mobilnog telefona, čiji dim treba da prekrije činjenicu da u gradskom avionu nema pilota. Kaže, mi smo krivi jer, pazite ovo, nismo bili u turističkoj organizaciji da se obavestimo o terminima festivala! Svi znaju za Internetno i šta se sada mi tu čudimo!

Doslovno tako.

Turističku organizaciju po njoj, izgleda, treba posećivati kao internet, čak i kada ste ovdašnji meštanin, a ne turista sa strane.

Dobar dan, dobar dan. Planiramo koncert, pa da se se ovi iz gradske uprave ne bi deranžirali oko termina, kažite nam imate li slučajno neku afišu ili plakat koji se vremenski i prostorno u predelu Gradske kuće podudara sa 26. avgustom ove godine?

Ukratko, po gospođi ministarki, za mogući sudar muzičkih svetova koje bi, poput opne, delio stari vitraž Velike većnice, nisu krivi oni koji događaje u Velikoj većnici adninistriraju, raspoređuju, planiraju i njima upravljaju u smislu rasporeda, nego Bela Bodrogi i ekipa ljudi okupljena oko gostovanja Andreja Ivanovića koji nisu posetili turističku organizaciju.

Gospođa ministarka mi pritom poverava da je u Berlinu “gledala Pogorelića” (zaustih da je pitam da li je Ivo bio lep). Kaže, zna ona mentalitet ljudi koji su studirali na konzervatorijumu u Moskvi. Oni nipošto ne bi mogli da sviraju uz buku, pa je bolje da koncert pomerimo za dan kasnije ili da ga, ako druge nema, otkažemo.

Andrej nije studirao u Moskvi, nego u Sankt Peterburgu i Karlsrueu, ali mentalitet je nešto što mi je na našem drugom i poslednjem viđenju prošle godine ministarka već pominjala. Tu epizodu sa njom i mentalitetom želim da zaboravim kao najgori košmar.

Ministarka mi cinično nabaci i da je “njima sajt Subotica.com na raspolaganju” i da “oni” preko tog sajta “mogu sve da obaveste o promeni termina koncerta”.

Zaustih da je pitam kako Subotica.com može da obaveštava građane o eventualnoj promeni termina koncerta, kada sam koncert, kao događaj, nije ni najavio, ali me ministarka prekide ponudom.

Uzgred, kaže, ako klavir treba da se štimuje, a trebalo bi, može da nam ustupi kontakt sa firmom u Beogradu koja to radi za 20 hiljada dinara.

Pozivam gospodina Bodrogija. Kažem mu da se suočavamo sa lošom situacijom koja, što je najgore, uopšte nije plod nečije loše namere, premda se mnogo srodnih slučajnosti našoj redakciji dešava već mesec dana, nego jednog čemernog nemara po unutrašnjoj strukturi mnogo goreg.

Kažem mu da ni jednim zahtevom nećemo ugroziti festival i pitam ga da li možemo da pronađemo bilo kakvo rešenje. Andrej u ponedeljak planira da napusti Suboticu. Ovamo dolazi globalnim potezom Vašington – Njujork – Sprejer (Nemačka) – Budimpešta. U Suboticu stiže 25. avgusta i odlazi 27.

Bodrogi je naš čovek, Subotičanin. Komšija. Sve razume i vidi.

Kaže, pomerite koncert za svega tri sata. To vas neće koštati mnogo, pod uslovom da ovi iz Gradske kuće pristanu. Utišaću program napolju od 17 do 19 časova. To će mene najmanje koštati. Ivanović treba da održi koncert u našem gradu!

Drugari okupljeni oko mog telefona su odahnuli i oduševili se. Razgovor je bio dobronameran, usmeren ka rešenju, a ne dramatizovanju. Sasvim subotički, gospodski.

Ivanović u našem gradu treba da održi koncert i neko je u to ime spreman da pokaže da mu je stalo! Subotica će se na dva sata naći u društvu najznačajnijih muzičkih centara sveta.

To je već lastavica koja sluti da ponovo možemo biti bogat grad sporta i kulture, a ne javašluka, primitivizma i nasilja čija neslavna godišnjica, sa pripadajućim betonskim cipelama i iščupanim grkljanima, pada baš na dan koncerta Andreja Ivanovića.

Tanka staklena opna vitraža Velike većnice tako će 26. avgusta Šopena i Rahmanjinova deliti od još nečega, što ne bih dalje pominjao.

Idemo da vidimo kako da pronađemo tih 20 hiljadarki za štimanje klavira, da nam se grad ne obruka do kraja! To su nam bile jedine misli.

Oko dva sata kasnije, nakon što smo je zamolili da nam proveri mogućnost da koncert pomerimo za tri sata, sa 20 na 17 časova, javlja se gospođa ministarka. Miroslavino jevanđelje u oblasti kulture glasilo je ovako:

“Velika većnica je zauzeta do 17 časova i 15 minuta. Ako možete da se uklopite, ja sam učinila što sam mogla”.

Razume se da je nemoguće upriličiti ozbiljan koncert ako se u salu uđe oko pola šest, što je realno, iako se prethodno dešavanje zvanično završava u 17 časova i 15 minuta. Biva da će kumovi i stari svat, sa mladencima, roditeljima i gostima prekinuti čestitanje i izaći u propisano vreme!

Šta se čudite, to je tako svugde u svetu”, reče na kraju lokalna ministarka. Vidite sa protokolom ako vam to odgovara, ja sam učinila što sam mogla.

Da, upravo je problem što ste učinili “sve” što “možete”...

O sudbini koncerta velikog umetnika, čukununuka takođe velikog a kod nas zaboravljenog Josifa Ivanovića, javnost ćemo obavestiti naknadno.