Tramvaj

Subotičani u inostranstvu: Dušan Evetović

26-08-2018 11:59

Penzionisaću se ranije i otići na ostrvo Men

Umesto da piše za ovdašnje novine i u novije vreme onlajn izdanja, strasno peca, svira i leti jedrilicom od Bikova do neba i nazad, Dušan Evetović radi na programskom razvoju internetskih portala u Holandiji. Evo njegove priče o ostrvu Men, gde je načinio prve iseljeničke korake i gde želi da se vrati.

Branko M. Žujović

Duleta Evetovića znaju mnogi Subotičani. Pisao je za novine, putovao po Evropi, uređivao “Info kanal”, prodavao rashladne sisteme, leteo jedrilicom, svirao i strasno pecao. U Subotici je postao prekobrojan, pa se pre nekoliko godina, uopšt enije važno koliko, iselio prvo na ostrvo Men (“Isle of Man”), a potom u Utreht, gde danas živi i radi na razvoju internetskih portala.

Dule, kolega i stari prijatelju, priča o ostrvu Men, gde si se prvo ostrvio u inostranstvu, više je nego zanimljiva. Neobičan status, napredna privreda...

DE: Men je jedno od tri ostrva koja spadaju u, za nas strance, teško shvatljivu kategoriju: Posed britanske krune (“Crown Dependency”). Druga dva su Džersi (“Jersey”) i Grnsi (“Guernsey”).

Za dve godine, koliko sam boravio tamo, naučio sam da Men nije deo Ujedinjenog Kraljevstva. Mislim da 95% Evropljana toga nije svesno - na stranu činjenica da barem 50% istih tih Evropljana nikada nije ni čulo za ostrvo. Ostravljani sa Britanijom dele neke od funkcija države: odbranu, valutu, spoljnu politiku itd.

Od funkcija koje Men ne deli sa Velikom Britanijom najvažnija je, po meni, poreska politika. Zlobnici će reći da je ostrvo poreski raj i neće mnogo pogrešiti. Tako, recimo, porez na dobit kompanija sa sedištem na ostrvu iznosi 0%. Da, nula. Porez na primanja je takođe smešno nizak. Jeste progresivan, u smislu da na veći bruto prihod plaćaš veći porez. Ali, za razliku od, na primer, Švedske, gde porez na prihod za bruto platu veću od 32.000 evra dostiže i 60%, na ostrvu je gornja granica zakucana na 20%. Da. Možeš zarađivati i 10 hiljada mesečno, porez je još uvek 20%.

Ovo je, naravno, privuklo mnogobrojne milionere, među njima i nekolicinu milijardera iz celog sveta, koji su kapital uložili u poslove na ostrvu. Pitomi zeleni pašnjaci, koji dominiraju ostrvom, prošarani su imanjima, od kojih mnoga imaju privatne teniske terene, heliodrome i ine igračke za dokone bogataše.

Zanimljivo mi je bilo čuti šta lokalni stanovnici misle o tome. U velikoj većini odobravaju politiku svoje vlade. Iako zarada velikih kompanija odlazi sa ostrva i nikakav porez od nje se ne sliva u lokalni budžet, te kompanije zapošljavaju lokalne ljude, kupuju lokalne proizvode,  iznajmljuju ili kupuju lokalne nekretnine itd.

Većina je sigurno čula za najveći svetski onlajn poker sajt “Pokerstars”. E, njihovo sedište je u Daglasu (“Douglas”), glavnom gradu ostrva.

Kada sam stigao na ostrvo 2015. “Pokerstars” je imao preko 200 zaposlenih na ostrvu, a kada sam 2017. godine odlazio, taj broj j dostigao oko 500.

Kada smo kod zapošljavanja... Men nije deo Velike Britanije, što takođe znači da ni pre bregzita nije ni bio deo Evropske unije. Što opet znači da principi slobodnog zapošljavanje i migracije radne snage koji važe u EU, na ostrvu ne važe.

Kada kompanija želi da popuni neko radno mesto, u obavezi je da ga najpre ponudi na domaćem tržištu radne snage. Tek ako se tamo ne nađe niko, firma ima pravo da zaposli nekoga iz zemalja Evropske unije, gde uglavnom i pronalazi svog čoveka. Svim strancima potrebna je radna dozvola, čak i državljanima Ujedinjenog Kraljevstva i ona se izdaje na dve godine.

Ovakva politika zapošljavanja postiže vrlo dobre, ponekad fantastične rezultate. Pre svega, uvozi se samo visokoobrazovana i kvalitetna radna snaga. “Obične” poslove, ugostiteljstvo, trgovinu, komunalne usluge, administrativne poslove i druge obavljaju uglavno tamošnji stanovnici. Nadalje, dobrih nekoliko godina unazad stopa nezaposlenosti je ispod 1%, što je fantastičan rezultat.

Više puta si pominjao prirodu ostrva. Poznavajući te od ranije, nisi izbivao sa tamošnjih polja i živopisnih obala...

DE: Men je maleno ostrvo u Irskom moru, na pola puta između Liverpula u Engleskoj i Dablina u Irskoj. Neću da davim podacima, sve imate na “Vikipediji”. Dovoljno je reći da se kolima, vozeći ležerno, iz glavnog grada Daglasa može stići bilo gde na ostrvu za manje od pola sata. Osim nekoliko udolina u unutrašnjosti, okruženih pitomom brdima, okean se vidi uvek i svuda. Recimo, iz poslovne četvrti Daglasa na jednoj strani se vide luka i more, a kada je vidljivost bolja, vide se Škotska i Engleska. Na drugoj strani je brdo sa pašnjacima sa puno ovaca.

Obala je većinom stenovita i, kako kako putopisci vole da kažu, dramatična. Ostrvo je nastalo sudarom američke i evroazijske tektonske ploče, što se lepo vidi po stenama čiji slojevi stoje pod raznim uglovima, često i potpuno uspravno. Severni deo ostrva se razlikuje jer je nastao taloženjem sedimentata, pa je uglavnom ravan, a obala se na mnogim delovima kruni i biva progutana morem.

Većinu ostrva čine pašnjaci. Uvek su zeleni, jer je količina padavina tokom godine veoma velika. Sećam se svog oduševljenja kad sam prvi put hodao jednim takvim pašnjakom. Tle, gusto zaraslo u travu, toliko je mekano, da stopalo upada 10 santimetara. Ne preterujem.

Po pašnjacima uvek možete videti stada ovaca i krava. Stoka pase daleko od bilo kakvog zagađenja. To znači da su lokalno meso i mleko fantastični. Nekoliko puta sam spremao jagnjeću but – neopisivo iskustvo! Puter lokalne mlekare je najbolji na svetu. Ko misli da nije tako, prihvatam izazov! :)

Zbog obilja vode, ostrvo ima nebrojeno mnogo potoka i nekoliko rečica. Vredni i pametni ostrvljani pregradili su vodotokove na odgovarajućim mestima i napravili šest veštačkih jezera. Voda iz ovih akumulacija se prečišćava, mada sam nebrojeno puta pio vodu iz potoka i jezera, i dospeva u vodovod. Napomena za domaćice: buduću da sva voda potiče od kiša i vrlo malo vremena provodi u tlu, sadržaj kamenca, gvožđa i drugih nepoželjnih materija je ravan nuli. Voda je meka, pa se za pranje veša troši manje deterdženta, a kuvalo za vodu nikada ne treba tretirati sirćetom ili limunskom kiselinom da se odstrani kamenac - njega nema.

Nisam pesnik, pa nemam odgovarajuće oruđe u rukama da opišem svu lepotu ostrva. Čak i fotografije koje sam priložio mogu da prenesu samo mali deo stvarne lepote. Da biste je doživeli, morate otići tamo.

Kakvi su ostrvljani?

DE: Zahvaljujući činjenici da nikada pre odlaska na Men nisam bio u Velikoj Britaniji, Engleze sam poznavao samo iz literature, filmova i TV serija. Nisam znao koliko me iznenađenje čeka. I to vrlo prijatno iznenađenje.

Očekivao sam ukočene, hladne i zatvorene ljude. Našao sam otvorene, srdačne i vrlo prijateljski raspoložene stanovnike ostrva. Prvo me je dojmilo koliko su glasni. U smejanju, u diskusiji pijući pivo (“Over the pint”), na ulici... Aha, rekao sam sebi, ovo je vrlo pozitivno.

Sledeća stvar koja me je oduševila jeste spremnost da se pomogne potpuno nepoznatom čoveku. Drugi dan boravka na ostrvu, izgubio sam se u pokušaju da odšetam od hotela do firme. Na drugoj strani ulice spazio sam policajca kako razgovara sa jednom starijom ženom. Prišao sam i upitao kako da stignem do ulice zvane Cirkular roud (“Circular Road”), gde se firma u to vreme nalazila. Policajac je počeo da mi objašnjava, a jedna žena je, ni pet ni šest, ponudila da me odbaciti tamo kolima (“Ionako treba da skoknem u jednu radnju u blizini”, rekla je). I odvezla me. U tri minuta vožnje objasnila mi je da je Men najbolje mesto na svetu.

Moj novi kolega Dominik Rodžers (Dominic Rogers) je prihvatio nezvaničnu ulogu vodiča, vozača, nosača u prvih mesec-dva po mom dolasku. Stanovali smo u istoj ulici, ja još nisam imao automobil, a on je vozio “Landrovera”, moj nedosanjan san. Redovni odlasci u “Tesko” u nedeljnu nabavku i “Karis” (“Currys”)  po tehničku robu - ja sam veliki gik (“geek”) po tom pitanju)... obavljali smo njegovim “Landroverom”.

Tipično: veče je, 10 prošlo. Dom zove: hoćeš li u “Tesko”? Prodavnica radi do ponoći. Odgovaram: naravno! Daj mi 5 minuta da se obučem i siđem, dotle se i ti možeš spremiti. Ne, kaže Dom, ja sam u kolima dole i čekam te…

A pabovi?

DE: Pabovi su posebna priča. Nakon nekoliko čaša piva, i ono malo brana pada i poznanstva sa najzanimljivijim i najneverovatnijim tipovima sklapaju se za sekundu. Petak veče je veče za pab. Većina ljudi ni ne ide kući s posla, nego zaređa po pabovima, u grupama. Omiljena disciplina je “Jedan pab - jedna tura”. Ovaj termin sam ja izmislio, on ne postoji, ali mislim da je iz njega jasna suština. Ne jednom sam u prilično iluminiranom stanju odlazio kući u gluvo doba noći s petka na subotu iz petog ili šestog paba. Često sa društvom i to vrlo glasnim. Sreća pa je Daglas mali i svuda se može stići peške.

 

Ti si stari gastronom. Kakva je hrana na ostrvu?

 

DE: Ljudi koji žive na ostrvu su vrlo ponosni na tu činjenicu i velike su lokalpatriote. Postoji poseban izraz, Manx, koji može da bude pridev za nešto što je sa ostrva, kao na primer manx kippers, posebna vrsta dimljenih haringi, autohton ostrvski proizvod. Reč može biti i imenica, u tom slučaju znači “rođen i živi na ostrvu Men”. Manx će se ozbiljno naljutiti ako, ne daj Bože, spomenete Veliku Britaniju kao mainland. Funta jeste valuta koja se koristi na ostrvu, i lokalne novčanice imaju na sebi sliku kraljice. Ali, na slici kraljica nema krunu…

Da podvučem crtu... Nisam svetski putnik. U svet sam krenuo pod stare dane, sa 57 godina. I nikada nisam bio van Evrope. Stoga ću geografski ograničiti sledeću rečenicu: Men je jedno od najlepših ostrva u Evropi.

Napustio sam ga zbog mnogo bolje ponude za posao ovde u Holandiji. Ali mi je ostalo u srcu. I zove me nazad. Uporno. Pre mesec-dva sam skoknuo na produženi vikend. Na “Fejsbuk” zid mi još uvek redovno stižu objave raznih ostrvskih grupa i tamošnjih prijatelja. Kao da sam jednom nogom još uvek tamo…

Tajni plan: penzionisaću se ranije i otići na ostrvo Men. Eto, sad više nije tajni...