Intervju

Igor Jurić: Lane smo, razočarani, gradskoj upravi vratili novac

24-03-2019 07:51

 

Za četiri godine postojanja, fondacija koju vodim, ne dobija apsolutno nikakvu podršku grada u kome je osnovana i u kome radi. Za razliku od drugih gradova u Srbiji, iz Subotice nije potekla inicijativa za saradnju, niti je pokazano bilo kakvo interesovanje za ono što radimo. Lane samo vratili novac gradskoj upravi.

Tim Slobodne Subotice

Kada je krajem prošle nedelje redakciju Slobodne Subotice i Udruženje "Slobodan grad" obavestio da u Subotici ne želi da primi nagradu "Subotičanin godine" za 2018, zajedno sa književnikom i univerzitetskim profesorom Slobodanom Vladušićem, autorom romana "Veliki juriš", Igor Jurić je tek nagovestio da je loš odnos ovdašnje gradske vlasti prema Fondaciji "Tijana Jurić" i njemu znatno lošiji, nego što se do sada znalo ili samo slutilo.

Pokušali smo da saznamo nešto više o prirodi tog odnosa i okolnostima zbog kojih Jurić 18. marta nije želeo da rimi nagradu.

Kada ste rekli da se tokom prethodne četiri godine u Subotici dogodilo dosta toga u vezi fondacije koju vodite, na šta ste konkretno mislili?

IJ: Za četiri godine postojanja fondacija koju vodim ne dobija apsolutno nikakvu podršku grada u kome je osnovana i u kome radi. Za razliku od drugih gradova u Srbiji, iz Subotice nije potekla inicijativa za saradnju, niti je pokazano bilo kakvo interesovanje za ono što radimo. Osim sa nekoliko ministarstava, fondacija ima odličnu saradnju i sa gradovima i opštinama poput Novog Sada, Čačka, Kraljeva, Bačke Palanke, Bečeja, Palilule i drugih.

Zajedno organizujemo radionice, predavanja i predstave za decu i odrasle, u cilju poboljšanja bezbednosti dece. Pored toga što Grad Subotica nije zainteresovan za saradnju na polju bezbednosti dece, interesovanje nije pokazano ni za naš veliki projekat u oblasti kulture, Etno festival “Glas anđela - Tijana Jurić”.

Mogu da kažem da odnos prema našem festivalu liči na tihi bojkot. Jednom prilikom sam čak i bio u Gradskoj kući, gde sam dobio obećanje da će grad pomoći finansiranje festivala.

Koliko su nam pomogli, neka merilo bude činjenica da ove godine nismo ni želeli da konkurišemo, nakon što smo videli za kakve se događaje i manifestacije odvajao znatno veći novac. Prošle godine smo, razočarani takvim odnosom, gradskoj upravi vratili novac za jedan projekat. Dakle, festival i konferencija o bezbednosti dece, održavaju se u našem gradu bez podrške lokalne samouprave.

Ako govorimo o tom maćehinskom odnosu, želim da pomenem i majku ubijene Subotičanke Milice Barašin, koju za sve ove godine niko iz gradske uprave nije obišao i pitao bar kako je.

 

Kako doživljavate to što su nadležni najpre odobrili korišćenje čitaonice Gradske biblioteke za dodelu nagrada naše redakcije i Udruženja "Slobodan grad", pa su zabranili, da bi nam uoči dodele, kada smo saopštili da će nagrade biti dodeljene ispred biblioteke, ekspresno ponovo odobrili?

IJ: Poslednji događaj koji se desio, vezan za ustupanje prostora Gradske biblioteke Udruženju građana “Slobodan grad”, o čemu sam pisao, logičan je proizvod stava grada prema meni lično i našoj organizaciji.

Sa žaljenjem moram reći da će se Tijanina fondacija zbog svega preseliti u drugi grad. Pouzdano znam da gradske čelnike apsolutno neće biti briga i toga sam potpuno svestan, ali mislim da se naš grad olako odriče ljudi koji žele dobro svojoj zajednici.

Da li je to jedini razlog zbog kog niste hteli da primite nagradu?

Iz svih tih razloga koje sam naveo, a koji su moju porodicu povredili, priznanje ne želim da primim ni u Subotici, ni u bilo kom drugom gradu. Ostavljam je i poklanjam čelnicima Subotice da shvate da otvoriti jedan put i jednu zgradu, dovesti jednu fabriku, nisu jedini zadaci ljudi koji vode jedan grad. Važno je i sačuvati ljude koji će se tim putevima voziti, raditi u tim fabrikama, brinuti o deci.